ČARLS JE NOVI KRALJ: Tron je odmah i bez ceremonije prešao na Elizabetinog naslednika!

U trenutku kada je kraljica umrla, tron je odmah i bez ceremonije prešao na naslednika Čarlsa, bivšeg princa od Velsa.

Ali postoji niz praktičnih - i tradicionalnih - koraka kroz koje mora proći da bi bio krunisan za kralja. kako će se zvati? Jedno od njegovih prvih radnji je da odluči da li će vladati kao kralj Čarls III ili uzeti neko drugo ime.

Na primer, ime njegovog dede Džordža VI bilo je Albert, ali on je vladao koristeći jedno od svojih srednjih imena.

Čarls je mogao da bira bilo koje od svoja četiri imena - Čarls Filip Artur Džordž. On nije jedini koji se suočava sa promenom titule. Iako je prestolonaslednik, princ Vilijam neće automatski postati princ od Velsa.

Međutim, on odmah nasleđuje drugu očevu titulu, vojvodu od Kornvola. Njegova supruga Katarina biće poznata kao vojvotkinja od Kornvola. Postojaće i nova titula za Čarlsovu suprugu, čija će puna titula biti Kraljica supruga – supruga je termin koji se koristi za supružnika monarha, piše BBC.

U formalnoj ceremoniji u prva 24 sata nakon majčine smrti, Čarls će biti zvanično proglašen kraljem. Ovo se dešava u palati Sent Džejms u Londonu, ispred ceremonijalnog tela poznatog kao Pristupni savet. Ovo se sastoji od članova Tajnog saveta - grupe viših poslanika, bivših i sadašnjih, i kolega - kao i nekih viših državnih službenika, visokih komesara Komonvelta i lorda gradonačelnika Londona.

Više od 700 ljudi u teoriji ima pravo da prisustvuje, ali s obzirom na kratko obaveštenje, stvarni broj će verovatno biti daleko manji.

Na poslednjem pristupnom savetu 1952. godine prisustvovalo je oko 200 ljudi. Kralj tradicionalno ne prisustvuje.

Na sastanku će smrt kraljice Elizabete objaviti lord predsednik Tajnog saveta (trenutno poslanica Peni Mordaunt), a proglas će biti pročitan naglas.

Formulacija proklamacije može da se promeni, ali je to tradicionalno bila serija molitava i zaveta, kojima se pohvaljuje prethodni monarh i obećava podrška novom.

Ovaj proglas zatim potpisuju brojne visoke ličnosti uključujući premijera, kenterberijskog nadbiskupa i lorda kancelara.

Kao i kod svih ovih ceremonija, pažnja će se posvetiti onome što je moglo biti izmenjeno, dodato ili ažurirano, kao znak nove ere. Prva kraljeva izjava Pristupni savet se ponovo sastaje - obično dan kasnije - i ovoga puta će prisustvovati kralj, zajedno sa Tajnim savetom.

Nema „polaganja zakletve“ na početku vladavine britanskog monarha, u stilu nekih drugih šefova država, poput predsednika SAD. Ali postoji izjava koju je dao novi kralj i - u skladu sa tradicijom koja datira iz ranog 18. veka - on će se zakleti da će sačuvati crkvu Škotske. Nakon fanfare trubača, biće obavljeno javno proglašenje Karla za novog kralja. Ovo će biti napravljeno sa balkona iznad samostana u palati Sent Džejms, od strane zvaničnika poznatog kao Kralj oružja podvezica.

Pozvaće: „Bože čuvaj kralja“, a prvi put od 1952. godine, kada se svira državna himna, biće reči „Bože čuvaj kralja“.

U Hajd parku, na londonskom tornju i sa pomorskih brodova ispaljivaće se topovski pozdravi, a u Edinburgu, Kardifu i Belfastu čitaće se proglas kojim je Čarls proglašen kraljem. Krunisanje Simbolični vrhunac pristupanja biće krunisanje, kada Čarls bude formalno krunisan. Zbog potrebnih priprema, krunisanje se verovatno neće dogoditi vrlo brzo nakon Charlesovog pristupanja - kraljica Elizabeta je nasledila tron u februaru 1952. godine, ali je krunisana tek u junu 1953. godine, piše BBC.

Poslednjih 900 godina krunisanje se održava u Vestminsterskoj opatiji - Vilijam Osvajač je bio prvi monarh koji je tamo krunisan, a Čarls će biti 40. To je anglikanska verska služba, koju obavlja kenterberijski nadbiskup. Na vrhuncu ceremonije, on će staviti krunu Svetog Edvarda na Charlesovu glavu - krunu od punog zlata, koja datira iz 1661. godine. Ovo je središnji deo krunskih dragulja u Londonskoj kuli, a nosi ga samo monarh u trenutku samog krunisanja (ne samo zato što je težak 2,23 kg). Za razliku od kraljevskih venčanja, krunisanje je državna prilika - vlada to plaća i na kraju odlučuje o listi gostiju.

Biće muzike, čitanja i rituala pomazanja novog monarha, korišćenjem ulja pomorandže, ruže, cimeta, mošusa i ambre. Novi kralj položiće krunisanu zakletvu pred svetom koji posmatra. Tokom ove složene ceremonije on će dobiti kuglu i skiptar kao simbole svoje nove uloge, a kenterberijski nadbiskup će mu staviti krunu od punog zlata na glavu.

Šef Komonvelta Čarls je postao šef Komonvelta, udruženja 56 nezavisnih zemalja i 2,4 milijarde ljudi. Za 14 od ovih zemalja, kao i za Veliku Britaniju, kralj je šef države. Ove zemlje, poznate kao carstva Komonvelta, su: Australija, Antigva i Barbuda, Bahami, Belize, Kanada, Grenada, Jamajka, Papua Nova Gvineja, Sveti Kristofer i Nevis, Sveta Lucija, Sent Vinsent i Grenadini, Novi Zeland, Solomon Ostrva, Tuvalu, prenosi BBC.