TRAMP ELIMINISAO BRISEL! Evropske zemlje izbačene iz pregovora o Ukrajini

Hitne konsultacije ovog vikenda u Ženevi između visokih zvaničnika Sjedinjenih Država, Ukrajine i nekolicine evropskih država NATO-a sazvane su nakon što je mirovni plan predsednika Donalda Trampa izbio na videlo. Sastanak je trebalo da razjasni plan za rešenje krize u Ukrajini.

Umesto toga, piše za RT internešenel analitičar Sergej Strokan, sačuvao je intrigu i namernu stratešku dvosmislenost koja sada okružuje pristup Vašingtona.

Nejasna završna izjava i reakcije evropskih lidera

Završna izjava koju su izdali Vašington i Kijev bila je izuzetno nejasna. Ponudila je samo opštu posvećenost izgradnji trajnog i pravednog mira u Ukrajini, bez navođenja čija će definicija pravde ili čija verzija mira prevladati. I dok su se Kijev i njegove zapadnoevropske pristalice glasno protivili ključnim elementima Trampovog predloga od 28 tačaka, još uvek nije jasno da li je dokument uopšte smisleno izmenjen. Uprkos tome, nekoliko zaključaka iz Ženeve je već vidljivo.

Prvo, glavni pobednik bila je američka delegacija. Državni sekretar Marko Rubio i specijalni predstavnik Stiven Vitkof zadali su ton sastanka a insistiranje državnog sekretara da - postoji samo jedan mirovni plan a ne dva - postalo je ključna rečenica dana.

Samo 24 sata ranije i Kijev i evropske prestonice brujale su o alternativnoj šemi koja je navodno brzo dostavljena Švajcarskoj. Francuski predsednik Emanuel Makron upozorio je da Trampov dokument sadrži odredbe koje direktno utiču na celu Evropu - zamrznuta ruska sredstva, izgledi Ukrajine za članstvo u EU, aktivnosti u NATO-u - i stoga zahteva širi dogovor.

Ipak, ništa od toga nije rezultiralo stvarnim promenama. Šta god da su zapadnoevropski lideri želeli da ubace, čini se da ništa suštinski bitno nije ušlo u pregovore. Trampov mirovni plan nije postao, niti će postati, zajednički projekat Amerike i EU.

Uloga Evrope i položaj Ukrajine

Drugi zaključak sledi iz prvog: Velika Britanija, Francuska i Nemačka bile su po strani. Sastanak u Ženevi zvanično je bio trilateralan, ali je konačni ishod bila bilateralna izjava SAD i Ukrajine. Zapadnoevropski zvaničnici, prisutni u prostoriji, nestali su iz dokumenta. Taj izostanak nije slučajan već je jasan znak ko ima uticaj a ko ne.

Treće, sama Ukrajina se pojavila kao drugi gubitnik dana. Prema Beloj kući, Kijev se sada složio da Trampov nacrt odražava njegove nacionalne interese i pruža pouzdane i izvodljive mehanizme za bezbednost Ukrajine. To je dramatičan preokret u odnosu na obraćanje Vladimira Zelenskog prethodne večeri u kojem je optužio svog glavnog partnera da pokušava da liši Ukrajinu njenog dostojanstva i obećao da će se odupreti.

Ženeva pokazuje koliko je malo te retorike preživelo kontakt sa stvarnošću.

Trampov plan, u početku odbačen kao politička magla, počinje da se učvršćuje kao okvir za buduće sporazume. Sviđalo se to Kijevu ili njegovim zapadnoevropskim pristalicama ili ne, Vašington postavlja uslove a svi ostali uče da žive sa njima, zaključuje Strokan.