MERKELOVA OTKRILA KADA JE SHVATILA DA ĆE POČETI NAPAD! "Putin je rekao: Slušaj, Angela, sprečiću to"

Angela Merkel godinama je održavala odnos sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom za celu Evropu.

“Čelična kancelarka” Nemačke sprečila je Ukrajinu da uđe u NATO pre više od deceniju, hvaleći se da je time sprečila rat u Evropi, koji je svejedno izbio nakon što otišla sa vlasti.

Kasnije je tvrdila da bi sukob, najveći od Drugog svetskog rata na kontinentu, “verovatno bio i gori” da je Kijevu 2008. otvoren put ka članstvu u Alijansi. Sada je, međutim, otišla korak dalje, tvrdeći da su za rat u Ukrajini krive Poljska i baltičke zemlje.

Merkel optužila Poljsku i Baltik za pogoršanje odnosa sa Rusijom

Pragmatična Merkel vodila je svoju zemlju kroz brojne krize: finansijsku, ekonomsku, migrantsku i pandemijsku. Važila je za kriznu menadžerku na svetskoj sceni, nalazeći kompromise u naizgled bezizlaznim situacijama. Ali, postojala je jedna stvar u kojoj joj to nije uspelo, Putinova Rusija.

Merkel, koja je vodila Nemačku od 2005–2021, rekla je nedavno za mađarski “Partizan” da krivi Poljsku i baltičke države za prekid diplomatskih odnosa između Rusije i Evropske unije, što je, kako je istakla, dovelo do invazije samo nekoliko meseci kasnije.

Prema Merkolovoj, poljsko odbijanje da podrži Minske sporazume, ključne međunarodne dogovore između Rusije i EU, ohrabrilo je Putina da izvrši invaziju na Ukrajinu 2022.

- Želela sam novi format u kojem bismo mogli da razgovaramo direktno sa Putinom kao EU. Neki to nisu podržavali. To su pre svega bile baltičke države, ali i Poljska je bila protiv - rekla je ona, dodajući da su se te četiri zemlje „plašile“ da „neće biti zajedničke politike prema Rusiji“.

- U svakom slučaju, do toga nije došlo. Onda sam napustila kancelariju, a zatim je počela Putinova agresija - rekla je Merkel.

"Sprečila sam rat 2008"

Merkelova je prošlog novembra rekla da veruje da bi rat u Ukrajini počeo ranije i "verovatno bi bio gori" da je Kijev počeo put ka članstvu u NATO 2008.

- Vojni sukob bismo videli još ranije. Bilo mi je potpuno jasno da Putin ne bi stajao skrštenih ruku i gledao kako Ukrajina ulazi u NATO. A tada, Ukrajina kao zemlja sigurno ne bi bila tako pripremljena kao što je bila u februaru 2022 - rekla je ona.

Ona je tada rekla da je tokom svog mandata učinila sve što je u njenoj moći da obezbedi mirna sredstva saradnje sa Rusijom, ističući da je Putin "započeo invaziju na Ukrajinu" samo nekoliko meseci nakon što je napustila funkciju.

Bivša kancelarka je u autobiografiji objavljenoj prošlog novembra, “Sloboda: Memoari 1954-2021”, pravdala tu svoju odluku da se suprotstavi članstvu Kijeva u NATO na samitu u Bukureštu 2008, uprkos kritikama da je takav potez možda mogao da spreči Rusiju da izvrši invaziju na Ukrajinu.

Merkel je u knjizi navela da je obećanje da će Ukrajina i Gruzija na kraju postati članice NATO bilo “ratni poklič” za Putina.

- Kasnije mi je rekao: “Slušaj, nećeš zauvek biti kancelarka, a onda će one postati članice NATO. I ja to želim da sprečim” - napisala je Merkel, opisujući Putina kao čoveka “'koji nije želeo da ga ljudi ne poštuju”.

Šest godina kasnije, Putin je pokrenuo okupaciju i aneksiju Krima, a puna invazija na Ukrajinu usledila je u februaru 2022, koju je ruski predsednik delimično pravdao željom Kijeva za članstvom u NATO.

Merkel je navela da je pokušala da spreči invaziju na Ukrajinu "kroz razgovore, ponekad veoma polemičke", ali da se "sa početkom ruskog rata protiv Ukrajine, situacija iz temelja promenila".

Da podsetimo, Rusija je pokrenula invaziju na Ukrajinu pet meseci nakon što je Olaf Šolc izabran da nasledi Merkelovu.