DIREKTAN ORUŽANI SUKOB AMERIKANACA I RUSA: Tramp šalje specijalce u Ukrajinu? (VIDEO)

Predsednik SAD Donald Tramp razmatra mogućnost raspoređivanja američkih privatnih vojnih kompanija u Ukrajini nakon postizanja dogovora o prekidu vatre, objavio je The Telegraph 30. avgusta 2025, piše oružjeonline.

Ova opcija se, prema izvorima lista, vidi kao način da Vašington ojača bezbednost Kijeva, ali i da Tramp ispuni obećanje da neće slati regularne američke trupe u ratno područje.

Plan se razvija u okviru šireg paketa bezbednosnih garancija koje oblikuje evropska "Koalicija voljnih“, predvođena Velikom Britanijom i Francuskom. Američke privatne vojne kompanije imale bi ključnu ulogu u stabilizaciji posle primirja i u zaštiti interesa američkih kompanija u Ukrajini.

Uloga američkih privatnih vojnih kompanija u Ukrajini

Prema planu, privatne vojne kompanije trebalo bi da:

• učestvuju u obnovi i jačanju odbrambenih linija,
• obezbeđuju američke poslovne i infrastrukturne projekte,
• pomažu u izgradnji vojnih baza i logističkih centara,
• podrže modernizaciju i obuku ukrajinske vojske u skladu sa NATO standardima.

The Telegraph navodi da bi prisustvo privatnih plaćenika služilo kao "psihološki i vojni faktor odvraćanja“, signalizirajući Moskvi da bi prekid primirja naišao na brz odgovor.

Podrška i obuka ukrajinske vojske

Dok bi privatne vojske preuzele deo operativnih zadataka, ukrajinska vojska bi ostala glavna sila na frontu.

Plan uključuje nastavak opsežne obuke prema NATO standardima, kao i kupovinu novih američkih sistema PVO i ofanzivnog oružja.

Razmatra se i formiranje mešovitih centara za obuku u zapadnim oblastima Ukrajine, gde bi američki instruktori radili sa evropskim partnerima.

Reakcije i skeptici

U paket garancija bezbednosti za sada ne spada raspoređivanje regularnih stranih trupa, što je crvena linija za Rusiju.

Rusija je više puta upozorila da bi prisustvo stranih vojnih formacija, čak i u formi privatnih kompanija, smatrala direktnim kršenjem dogovora i pretnjom svojoj bezbednosti.

EU zvaničnici pokazuju oprez, navodeći da bi Moskva mogla koristiti pregovore za dobijanje vremena. Takođe, izražen je skepticizam da bi prisustvo PVK moglo da garantuje trajnu stabilnost bez čvrstog dogovora.

Diplomatska pozadina

Planovi su navodno rezultat samita Donalda Trampa i Vladimira Putina na Aljasci, gde su obe strane izrazile spremnost za „kontrolisano primirje“.

Ni Bela kuća ni Kremlj nisu zvanično komentarisali informacije, a američki zvaničnici ističu da su pregovori i dalje u toku i da se razmatra više varijanti angažmana.

Geopolitičke implikacije

Stručnjaci ocenjuju da bi angažovanje privatnih vojski u Ukrajini imalo višestruke posledice.

S jedne strane, omogućilo bi Trampu da ispuni obećanje o povlačenju američke vojske, dok bi istovremeno zadržao uticaj SAD nad ključnim procesima. S druge strane, potez bi mogao pogoršati odnose sa Moskvom i otvoriti prostor za nove tenzije.

Geopolitički analitičar Džonatan Spenser naglašava: „Privatne vojne kompanije deluju kao produžena ruka američke politike“ i njihovo prisustvo u Ukrajini značilo bi faktičku vojnu prisutnost SAD.

Privatne vojske su već na ukrajinskom ratištu

Iako se plan Trampa prikazuje kao novost, privatne kompanije su prisutne u Ukrajini od 2022, a verovatno i od 2014.

Pod okriljem "instruktorskih programa“, operativci firmi poput Academi (bivši Blackwater), DynCorp i manjih kompanija učestvovali su u obuci i planiranju ukrajinskih snaga.

Prema istraživačkim izveštajima:

• Tokom upada u Kursku oblast 2024. identifikovani su strani operativci među jedinicama koje su upravljale dronovima i artiljerijom.
• U okviru „Međunarodne legije“ deluju brojni bivši pripadnici NATO vojski, formalno kao "dobrovoljci".
• Privatne vojske su ključne za upravljanje sistemima HIMARS, Patriot, NASAMS i naprednim dronovima.

Nova faza je legalizacija prisustva

Plan predstavlja formalizaciju postojećeg stanja. Umesto neformalnog prisustva, kompanije bi dobile jasan mandat i pravni status, obezbeđivale infrastrukturu i obuku.

Na taj način Vašington bi mogao da ispuni Trampovo obećanje da „neće slati američke vojnike“, a da istovremeno zadrži operativnu kontrolu nad bezbednosnim procesima i pruži podršku saveznicima.