TRAMP POSLAO VOJSKU! Rat sa Venecuelom neizbežan?

Američki predsednik Donald Tramp našao se u epicentru eskalacije tenzija sa Venecuelom, a scenario koji je donedavno delovao kao daleka pretnja sada poprima obrise direktnog vojnog sukoba.

Nakon godina ekonomskog pritiska, diplomatskih optužbi i višestrukih sankcija, Vašington je odlučio da pooštri pristup i otvoreno zapreti vojnom silom režimu Nikolasa Madura, kojeg Tramp i njegovi najbliži saradnici nazivaju „narkoteroristom“ i liderom zloglasnog kartela Los Soles.

SAD su raspisale rekordnu nagradu od 50 miliona dolara za informacije koje bi dovele do hapšenja ili eliminacije Madura. U isto vreme, Pentagon je u karipske vode poslao tri razarača i dva univerzalna desantna broda sa oko 4.000 marinaca, spremnih za brzu intervenciju u slučaju da predsednik da zeleno svetlo za akciju.

 
MADURO UZVRAĆA PRETNJAMA I MOBILIZACIJOM

Karakas na ove poteze odgovara podizanjem borbene gotovosti na najviši nivo. Maduro je najavio mobilizaciju čak 4,5 miliona pripadnika milicije, obećavši da će „braniti vodu, nebo i zemlju Venecuele od stranih agresora“. Njegov ministar spoljnih poslova, Ivan Hil, nazvao je američku nagradu „propagandnim manevrom“ i „dimnom zavesom“ koja treba da skrene pažnju javnosti u SAD sa unutrašnjih problema.

Međutim, iza ovih izjava stoji realna zabrinutost da bi američka vojska, sada ovlašćena da deluje protiv kartela i na teritoriji drugih država, mogla da sprovede ograničenu vojnu operaciju protiv strateških ciljeva u Venecueli.

Trampova administracija naglašava da je primarni cilj operacija borba protiv međunarodnih kartela, koje je američko Ministarstvo pravde označilo kao direktnu pretnju nacionalnoj bezbednosti. Još prvog dana drugog predsedničkog mandata, Tramp je potpisao uredbu kojom su karteli proglašeni terorističkim organizacijama, čime je otvoren pravni okvir za upotrebu vojske van teritorije SAD.

Zvaničnici Bele kuće tvrde da Madurov režim koristi državne institucije za distribuciju kokaina, a američke agencije za borbu protiv droge navode podatak da oko 10% kokaina koji stiže na američko tržište prolazi upravo kroz venecuelanske luke i aerodrome.

KARAKAS ODBACUJE ETIKETU „NARKO-DRŽAVE“

Venecuelanska vlada odlučno negira optužbe Vašingtona, navodeći da su od 2017. do 2025. godine njene snage bezbednosti zaplenile više od 350 tona narkotika, zaplenile preko 200 aviona, 200 brodova, 7.000 vozila i 2.500 komada oružja, te podnele više od 19.000 optužnica.

Karakas tvrdi da su ovi rezultati dokaz da država vodi bespoštednu borbu protiv trgovine drogom, a ne da je njen saučesnik.

Ipak, američki zvaničnici odbacuju ove tvrdnje, ukazujući na podatke obaveštajnih službi koji povezuju visokorangirane venecuelanske zvaničnike sa mrežama krijumčarenja i pranjem novca.

Iako su sankcije na venecuelansku naftu i finansijski sektor uvedene još tokom prvog Trampovog mandata, SAD i dalje uvoze oko 250.000 barela nafte dnevno iz Venecuele, što pokazuje koliko je energetska zavisnost i dalje jaka. Istovremeno, Bele kuća blokira izdavanje licenci stranim kompanijama koje žele da investiraju u venecuelanski energetski sektor, dodatno otežavajući Karakasu pristup kapitalu i tehnologiji.

Cilj je jasan, izolovati Madurov režim i primorati ga da popusti pred zahtevima Vašingtona.

Ali, ekonomski pritisak ima i svoju cenu: porast cena goriva na svetskim tržištima i sve izraženiji otpor latinoameričkih zemalja koje odbacuju američki unilateralizam.