TRAMP KLEKAO PRED SIJEM! Prihvatio sve uslove Pekinga

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp, odlučio je da iz korena promeni pristup prema Kini uoči najavljenog sastanka sa kineskim liderom Sijem Đinpingom i moguće trgovinske deeskalacije između dve sile.

Prema najnovijim informacijama iz Vašingtona, brojni politički i vojni manevri sugerišu da SAD menjaju strategiju prema Aziji i to u korist Pekinga.

Otkazivanje poseta sa Tajvana: Prvi znak zaokreta

Posete ključnih tajvanskih zvaničnika otkazane su bez prethodne najave.

Administracija Donalda Trampa iznenada je stopirala dolazak šefa tajvanske administracije Laja Cinde, kao i ministra odbrane Lija Cjea.

Zvanično, razlog je "potreba za diskrecijom", ali brojni analitičari vide jasnu političku poruku upućenu Pekingu.

Među američkim analitičarima raste zabrinutost.

Majkl Sobolik iz Instituta Hadson tvrdi da je "Tramp više zainteresovan za pristup kineskom tržištu nego za stabilnost Indo-pacifičkog regiona".

Još oštriji je Eli Ratner iz analitičkog centra The Marathon Initiative, koji upozorava da "Tajvan ne sme postati pregovaračka moneta".

Uloga Kine u rusko-američkoj energetskoj krizi

Tokom sastanka u Švedskoj 29. jula, američki sekretar za finansije Skot Besent pokušao je da ubedi Peking da prekine kupovinu ruskih energenata.

Besent je čak zapretio carinama od 100% na kineski izvoz, ali je Kina odlučno odbacila ultimatume, uz argument da je energetska politika pitanje suvereniteta.

Prema informacijama britanskog "Times-a", Tramp, Si Đinping i Vladimir Putin mogli bi da se pojave zajedno na vojnoj paradi 3. septembra u Pekingu, povodom 80 godina od završetka Drugog svetskog rata.

Kineski analitičari već govore o "poruci mira" trojice lidera, što bi moglo promeniti globalni balans moći.

Šta Tramp zapravo želi?

Tramp je u intervjuu za Breitbart News izjavio da ga Si Đinping "želi ugostiti" i da je moguć i uzvratni susret u SAD.

S obzirom na sve diplomatske aktivnosti i ekonomsku dinamiku, očigledno je da predsednik SAD želi novi geopolitički reset, čak i po cenu ustupaka na Tajvanu i napetosti unutar NATO partnerstva.

Sve ukazuje na to da SAD redefinišu poziciju u Aziji, a Kina tu promenu koristi da učvrsti svoj uticaj i ekonomski i bezbednosni.

Ključno pitanje ostaje: da li je reč o privremenom popuštanju radi trgovinskih ciljeva, ili početku nove ere globalnih odnosa između Istoka i Zapada?