POJAVILI SE DOKAZI! Putin sprema Rusiju za NEIZBEŽAN I VELIKI RAT protiv NATO

Najnoviji izveštaj Kijevske ekonomske škole (KSE) upozorava da se Rusija sistematski priprema za širi oružani sukob sa Severnoatlantskom alijansom.

Prema analizi ove prestižne institucije, tri ključna pokazatelja otkrivaju obimnu vojnu mobilizaciju daleko izvan okvira rata u Ukrajini.

Masovna brodogradnja širom Rusije

Analizom količine sirovina i investicija u pomorski sektor, istraživači KSE identifikovali su nagli porast potrošnje čelika u ruskim brodogradilištima.

U 2024. godini, brodogradilište u Sankt Peterburgu potrošilo je čak 98% više čelika nego 2022, kada je počela invazija na Ukrajinu.

Slično, brodogradilište u Viborgu povećalo je potrošnju za 93%, dok je drugo postrojenje u istom gradu zabeležilo rast od 10%.

Ova ulaganja nisu usmerena samo na odbranu, već na izgradnju pomorske sile za buduće ofanzivne operacije.

Severomorsk pretvoren u vojni logistički centar

Posebnu pažnju privukao je klaster Severomorsk na poluostrvu Kola, koji je tokom 2023. godine primio više od 77.000 tona robe, uglavnom čelika i nafte.

Za poređenje, 2021. godine je stiglo svega 33.000 tona. U pitanju je ključna tačka za raspoređivanje severne flote i razvoj infrastrukture pogodnih za arktičke uslove.

Drugi kritični pokazatelj je masovan uvoz eksploziva i borbene opreme iz inostranstva.

U izveštaju se navodi da je preko južnih granica Rusije i luka na Dalekom istoku uvezeno čak 260.000 tona eksploziva, 6,5 puta više nego 2022. godine.

Većina ovog eksploziva dolazi iz pravca Japanskog mora, sa sumnjom da su glavni dobavljači Severna Koreja i Kina, što dodatno komplikuje bezbednosnu sliku Azijsko-pacifičkog regiona.

Kineske komponente podržavaju ruski vojni aparat

KSE ističe da kineske industrijske komponente i mašine i dalje imaju ključnu ulogu u funkcionisanju ruskog vojnog kompleksa.

Uprkos zvaničnoj neutralnosti, tokovi opreme ukazuju na duboku umreženost industrija dvaju zemalja.

Zbog toga se sugeriše da bi zapadne vlade morale da ozbiljno razmotre uvođenje sekundarnih sankcija firmama koje posluju sa ruskim vojnim sektorom, čak i kada dolaze iz trećih zemalja.

Firme bez sankcija podržavaju ratnu industriju

Treći ključni indikator jeste postojanje firmi koje aktivno podržavaju rusku vojnu industriju, a da nisu obuhvaćene međunarodnim sankcijama. Najistaknutiji primer je građevinska firma „Barikada“ iz Sankt Peterburga.

Od 2021. godine, ova kompanija je proizvela čak jednu petinu građevinskog materijala koji koristi vojna industrija.

U 2024, 80% njenog poslovanja bilo je direktno povezano sa vojnim potrebama. „Barikada“ drži čak 97% ruskog tržišta armiranobetonskih ploča, ključnih za izgradnju aerodroma, bunkera i skloništa za stratešku avijaciju.

Iako je očigledno povezana sa ruskom ratnom mašinerijom, „Barikada“ i dalje formalno posluje kao civilna firma, što je čini nevidljivom za sankcije.

Ovo otvara ozbiljna pitanja o efikasnosti zapadnog režima sankcija i propustima u kontroli poslovanja sa Rusijom.

KSE upozorava: Popuštanje sankcija bila bi katastrofalna greška

Na kraju izveštaja, istraživači iz Kijevske ekonomske škole jasno poručuju da bi bilo kakvo popuštanje sankcija imalo suprotan efekat od željenog:

– Sankcije bi morale da budu proširene i preciznije usmerene na logističke i industrijske aktere koji omogućavaju modernizaciju ruske vojne sile. Bez ovih mera, Rusija će nastaviti da jača vojni potencijal, ne samo za Ukrajinu, već i za potencijalne sukobe sa NATO.