PUTIN ŠOKIRAO SAVEZNIKE! Okrenuo leđa Iranu, podržao Trampa

Predsednik Rusije Vladimir Putin tokom zatvorenih pregovora sa američkim predsednikom Donaldom Trampom i iranskim zvaničnicima podržao je ideju nove nuklearne pogodbe, prema kojoj bi Iran morao potpuno da obustavi obogaćivanje uranijuma.

Ovu eksplozivnu informaciju objavio je Axios 12. jula 2025. godine, pozivajući se na tri evropska i jedan izraelski izvor upoznata sa tokom razgovora iza zatvorenih vrata.

Prema rečima visokog izraelskog zvaničnika, “znamo da je upravo to Putin poručio Irancima”.

Geopolitički zaokret: Putin menja poziciju posle rata sa Izraelom

Rusija je godinama branila pravo Irana da obogaćuje uranijum u mirnodopske svrhe, ali je posle 12-dnevnog izraelsko-iranskog rata u junu 2025. došlo do iznenadnog zaokreta.

Kako navodi Axios, Putin je zauzeo oštar, gotovo ultimatuman stav u privatnim razgovorima, zahtevajući potpunu obustavu programa.

Informacija da je Moskva obavestila i izraelske vlasti o svojoj novoj poziciji dodatno učvršćuje sumnje u promenu savezništava na Bliskom istoku.

Rusija sada, po svemu sudeći, igra ključnu posredničku ulogu između Vašingtona, Jerusalima i Teherana.

Tramp zahteva nultu tačku: Iran traži priznanje suvereniteta

Pregovori, koje vodi specijalni izaslanik Stev Vitkof, odvijaju se u atmosferi dubokog nepoverenja.

Tramp insistira da Iran u potpunosti prekine obogaćivanje uranijuma, dok zvanični Teheran to vidi kao direktan napad na suverenitet.

– Bez priznanja prava Irana na mirnodopski nuklearni program, dogovor neće biti moguć – izjavio je ministar spoljnih poslova Irana Abas Aragči.

Ipak, prema informacijama američkih medija, Teheran razmatra formiranje regionalnog konzorcijuma za obogaćivanje, ali isključivo pod uslovom da se on nalazi na teritoriji Irana.

Putin nudi konkretno rešenje: Rusija kao nuklearni nadzornik?

Prema Rojtersu, Moskva je spremna da preuzme iranski visokobogaćeni uranijum i zameni ga gorivom sa obogaćenjem do 3,67%, što je dozvoljeno za civilnu upotrebu u nuklearnim elektranama.

Ova ponuda mogla bi otvoriti put kompromisu, ali samo ako je prihvate i Tramp i iranski lideri.

Prethodni napadi SAD i Izraela 13. i 21. juna 2025. oštetili su ključne iranske objekte u Fordou, Natanzu i Isfahanu.

Ipak, prema New York Timesu, zalihe visokobogaćenog urana nisu uništene, a nije poznato da li su centrifuge još u funkciji.

Izveštaj Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) otkriva da Iran trenutno poseduje više od 400 kilograma uranijuma obogaćenog do 60%, što je, uz dodatno obogaćenje, dovoljno za izradu oko 10 bojevih glava.

Uprkos međunarodnim sankcijama i napadima, program očigledno nije ugašen.

Ostaje neizvesno da li će Iran pristati na “nultu tačku”, kao i da li će Putin ustrajati u novoj ulozi nuklearnog arbitra između Istoka i Zapada.

Ulog je veliki: ili sporazum, ili nova eskalacija.