AMERIČKI ADMIRAL ŠOKIRAO JAVNOST: Iran se ne može pobediti bez KRVAVE I PRESKUPE INVAZIJE, izgubili bi MILIONE VOJNIKA!

Ko god misli da se iranski nuklearni program može uništiti iz vazduha – opasno greši. Ovo nije spekulacija, već upozorenje iz prve ruke.

Bivši komandant NATO snaga u Evropi, američki admiral Džejms Stavridis, jasno poručuje da  nema lakog rešenja za Iran. Samo brutalna, sveobuhvatna kopnena intervencija može u potpunosti eliminisati iranske kapacitete.

Pišući za Bloomberg, Stavridis razbija iluzije koje preovlađuju među političarima i delom javnosti u Americi da se serijom preciznih udara mogu neutralisati iranske ambicije. On tvrdi da su takvi planovi čista fikcija i podseća da su slične taktike u prošlosti dale samo kratkoročne rezultate.

– Možemo se vratiti Pentagonovim planovima za invaziju. I Teheran to zna. Ali ne treba da se zanosimo, precizni udari ne rešavaju problem – napisao je Stavridis.

Iran nije Irak: Slamanje otpora bi bilo skupo i krvavo

Prema njegovim rečima, čak i najnoviji američko-izraelski udari nisu ozbiljnije oštetili sposobnosti Irana da nastavi svoj nuklearni program.

Teheran, tvrdi on, poseduje dovoljno stručnog kadra, tehnologije i materijala da u vrlo kratkom roku nastavi tamo gde je stao, bez obzira na tehnička oštećenja.

– Iran nije Irak. Skoro ništa se ne može rešiti krstarećim raketama i par bombardovanja – upozorava admiral Stavridis, i dodaje da bi samo operacija slična invaziji na Irak 2003. godine mogla da ima trajniji učinak. Ali, za takvu operaciju ne postoji politička volja, a ni materijalni kapaciteti.

Dok administracija Donalda Trampa i dalje naginje diplomatskom rešenju, u Izraelu prevladava nervoza i želja za novom eskalacijom.

Razlike u strategiji dva ključna saveznika postaju sve vidljivije. Naročito kada najoptimističnije procene tvrde da bi samo pešadije za intervenciju u Iranu bilo potrebno minimum milion vojnika, a za održavanje okupacije barem 2.000.000 vojnika u svakom trenutku, što bi na period od 10 godina bilo rotacijski 60 miliona vojnika i najmanje 25 biliona (15.000 milijardi) američkih dolara što je više od celokupnog projektovanog budžeta za američku vojsku u narednih 20 godina, a broj mrtvih vojnika bi premašio 2 miliona.

Takav scenario ne bi bio samo katastrofa, već istorijska greška razmera koje nadilaze Vijetnam, Irak i Avganistan zajedno i imao ozbiljne i neizlečive posledice po američku vojsku, ali i društvo i doveo bi do kraja američkog globalnog primata, a verovatno i do potpunog kraha ekonomije i finansijskog sistema.

Invazija Irana i dugoročna okupacija bi zahtevale nerealno veliki broj trupa, ogromne resurse i verovatno bi izazvale katastrofalne geopolitičke posledice. Zbog toga se i smatra gotovo nemogućom opcijom, čak i za supersilu poput SAD.

SAD, koje su i dalje glavni snabdevač oružjem Tajvanu i Ukrajini, trenutno nemaju kapacitete za otvaranje još jednog velikog ratišta, čak i da su cifre u resirsima, vojnicima i žrtvama mnogo manje. Zato Stavridis insistira da diplomatija nije znak slabosti, već pragmatičan izlaz iz začaranog kruga.

U svojoj kolumni, admiral nudi scenario koji uključuje međunarodne inspektore, ograničenje balističkih raketa i prekid podrške šiitskim milicijama, u zamenu za ekonomsko olakšanje. Ovaj model bi, po njegovom mišljenju, bio i realističan i dugoročno održiv.

Ali sve to pod uslovom da obe strane odustanu od maksimalističkih pozicija. Iran neće popustiti pod pretnjom, a Amerika nema snage za kopneni napad. Sve ostalo je opasna iluzija, tvrdi bivši komandant NATO-a.

– Oni koji prizivaju na nove udare bez plana za dan posle, rizikuju novu geopolitičku katastrofu – zaključuje Stavridis.