KAKAV ODGOVOR SPREMA PUTIN ZBOG HAOSA U KURSKU? "Ići će do kraja! Svi se u Rusiji sećaju Avganistana!" (VIDEO)

Ukrajinska ofanziva na rusku teritoriju iznenadila je vojne analitičare, političare, ali i samog Vladimira Putina, no pitanje je koliko to može da promeni tok rata i koliko uopšte ukrajinska vojska može da ostane u Rusiji, javlja N1.

Naime, poslednji put je neprijateljska vojska na ruskom tlu bila tokom Drugog svetskog rata i ofanzive Adolfa Hitlera.

Iako Ukrajina ne predstavlja takvu pretnju, ruski ugled u svetu ovim je doživio snažan udarac.

- Svakako, to je veliko iznenađenje. Iako su već Ukrajinci ulazili na rusku teritoriju, nikad to nije bilo u ovolikom obimu - rekao je geopolitički analitičar Denis Avdagić za N1 i pojasnio šta takav potez znači Ukrajini, a šta Rusiji:

- Pre svega, izazvali su reakciju. Ni Zapad ni Rusi nisu očekivali takav potez i svakako da on menja tok rata. Promenila se situacija na terenu i još uvek čekamo pravu reakciju s ruske strane. Treba tek videti hoće li ona ići što pre da povrati svoju teritoriju ili neće, odnosno, koliko dugo će Ukrajinci biti tamo. Ipak, ono što se može reći jeste da im to donosi mnogo benefita, kao i da se narušio ugled Rusije na međunarodnom planu, što nije nimalo lako Kremlju.

Dok unutrašnju politiku, kaže Avdagić, Rusi mogu održavati i kontrolisati, narativ "prema vani" ipak ne mogu.

- Zapad tvrdi da nije ni na koji način učestvovao u ofanzivi, niti je znao za nju. Rusi tvrde suprotno i nastavljaju s retorikom "ratovanja protiv zapadnih moćnika koji im žele zlo". Šta god rekli, ne menja činjenicu da se i narativ u SAD menja, čak i republikanci pozdravljaju ukrajinski potez i hvale ga.

- Svakako, tokom napada u Kijevu je bio republikanac i senator Južne Karoline Lindzi Olin Grejem i on je bez zadrške govorio o hrabrosti Ukrajinaca. Do pre ove operacije se nametalo da će Donald Tramp rešiti rat kad postane predsednik, ali to se sad menja. Uostalom, Kamala Haris vodi po anketama i Tramp kao adut više nije tako izgledan, čega su u Moskvi svesni - pojasnio je Avdagić.

Putin zasad još nije tačno pokazao kako će odgovoriti Ukrajini, ali najavio je osvetu. Takođe, najavljuje se i opšta mobilizacija, što može promeniti i atmosferu u društvu.

- Rusi su bili uvereni da će rat ići prema njihovim pravilima, a to je da se vodi isključivo na ukrajinskoj teritoriji. Uveravaju sve oko sebe još uvek i da zapravo ne ratuju protiv Ukrajine nego Zapada, što takođe ne stoji. Svakako, Ukrajina dobija međunarodnu pomoć i bez nje ne bi mogla, ali vodi ga sama - rekao je Avdagić.

- Čak i ako govorimo kroz politikološku tezu o proksi ratu, ne možemo da isključimo činjenicu da nema rata koji se ne može okarakterisati na taj način - govori Avdagić.

Pomoć pristiže, vojna najviše. Rusi i njihovi saveznici često to koriste kao argument protiv prava Ukrajine da se brani uz podršku SAD, Evropske unije, Velike Britanije i ostalih saveznika.

- Linija pomoći je u skladu s poveljama Ujedinjenih nacija. Ukrajina je suverena zemlja i stvari su čiste. Uostalom, Budimpeštanski memorandum garantuje upravo to, suverenitet Ukrajine. Osim SAD, koji se obvezao da ga brani, potpisala ga je i Rusija. Ali, ruski narativ je pogrešan kad ga negira jer NATO put za Ukrajinu nije bio otvoren, zapravo nije ni trenutno.

Budimpeštanski memorandum je potpisnike obvezao da štite suverenitet i teritorijalnu celovitost Ukrajine, a aneksija Krima 2014. nije se interpretirala na takav način.

Međutim, invazija pokrenuta u februaru 2022. jeste i SAD poštuje potpisano.

Kao i Velika Britanija. Svesni njegovog kršenja, Rusi se koriste terminom "pretnje" i sličnom retorikom kako bi izbegli termin "rat" i prihvatili ikakvu krivicu.

- U Rusiji ne smete reći da je to rat jer možete ostati bez imovine ili završiti u zatvoru. Naravno, to se ne odnosi na propagandiste u medijima, kojima ponekad pobegne ta reč. To dovoljno govori o kakvom je društvu reč, odnosno, o kolikom stepenu represije i kontrole pričamo - rekao je Avdagić.

A ona je očito potrebna Kremlju jer tamo su većinom bivši zvaničnici iz SSSR-a pa znaju kako to da izvedu, a i veoma dobro se sećaju šta je prekinulo rat u Avganistanu – kad je krenuo masovni revolt majki i supruga ruskih vojnika.

Ovaj rat ima teže posledice i više žrtava, ali zbog represije još uvek izostaje javno negodovanje.

Pitanje je koliko dugo jer svako društvo ima moment pucanja. Upravo zato Rusima trebaju vojne pobede, kojih trenutno nemaju, da podignu moral i nastave s narativom - zaključio je on.

 

(Republika/Jutarnji.hr/N1 Hrvatska)