SUROVIKINOVA LINIJA ČEKA UKRAJINCE: Ruska odbrana duga hiljadu kilometara izgleda NEPROBOJNO, ovo je način da se ona RAZORI

Dok se ukrajinsko ministarstvo odbrane i glavni štab trude da uvere pre svega domaću javnost kako ofanziva ide sporo, ali postojano, savetnik predsednika Volodimira Zelenskog Mihajlo Podoljak tvrdi da zapravo još nije ni počela. Ovo što je do sada ukrajinska vojska pokazala nije ohrabrujuće. Brzinom oslobađanja teritorija po dubini od jedan kilometar nedeljno, do Azovskog mora će stići za otprilike dve godine.

Foto: Tanjug/AP

 

Kako se procenjuje glavni zapovednik ukrajinske vojske general Valerij Zalužni, do sada je upotrebio manje od deset odsto raspoloživih snaga. To može upućivati na dve stvari: ili general Zalužni zaista čeka da se pokažu pukotine u ruskoj odbrani ili odugovlači pa će se prolećna ofenziva pretvoriti u reprizu ruske zimske ofanzive koja nije ostvarila ništa.

Ali, kada bi ukrajinska vojska intenzivirala napade i uspela da svlada do sada poprilično žilavu rusku aktivnu odbranu, došla bi do velike prepreke - odbrambenih položaja nazvanih “Surovikinova linija”, piše Index.hr.

Ta linija nalazi se duboko u okupiranom delu Zaporoške i Donjecke oblasti i proteže se od nekadašnjeg akumulacionog jezera Kahovka kod mesta Vasilivka pa sve do grada Volnovahe u Donjeckoj regiji te obuhvata fortifikacije i rovove ukupne dužine više od hiljadu kilometara.

Oko nekih posebno važnih mesta Rusi su napravili dodatne sisteme odbrane. Posebnim sistemima odbrane utvrđena su mesta Mihajlivka, Tokmak i Bilmak. Prva dva su na mogućem pravcu napredovanja Ukrajinaca prema Melitopolju, a treće prema Marijupolju.

S obzirom na to da je smeštena i do 30 km od linije fronta, ruska inženjerija je “Surovikinovu liniju” mogla da gradi dugo i temeljno, bez opasnosti od ukrajinskih napada.

Ta utvrđenja se sastoje od minskih polja kao prve linije odbrane, nakon toga su “zmajevi zubi” pa potom protivtenkovski rovovi.

Tek nakon toga su prvi rovovi s vojnicima, pa onda druga linija odbrane s rovovima za vojnike. Iza toga po dubini je artiljerija.

Rusi su maksimalno iskoristili i prirodne prepreke kao što su reke, jezera, šumarci i slično kako bi dodatno otežali ukrajinske pokušaje proboja.

Međutim, “Surovikinova linija”, nazvana po Sergeju Surovikinu, nekadašnjem ruskom glavnokomandujućem oružanim snagama Rusije u Ukrajini, nepomična je i lako uočljiva iz vazduha, što omogućava njeno precizno lociranje. To je ukrajinskom glavnom štabu dalo mogućnost detaljnog planiranja napada.

Tako, postoji i način da se ta linija sruši. Na primer, ako granate N pogađaju direktno u rov ili bunkere, oni su beskorisni. Tada će biti onemogućena i sigurna komunikaciju između položaja jer se ona prekida ako se rovovi uruše.

Takođe, Ukrajinci su sa Zapada dobili oružja kojima mogu precizno da ih pogađaju. Pre svega HIMARS/MLRS s projektilima GMLRS (Guided Multiple Launch Rocket System) koji su razvijeni upravo za takve zadatke.

Međutim, HIMARS/MLRS višecevni lanseri i projektili GMLRS pre svega su razvijeni kao taktičko oružje za uništavanje tačkastih ciljeva. Zbog toga GMLRS projektili imaju satelitsko (GPS) navođenje. Projektil M31A2 ima verovatnost odstupanja od pozicije cilja samo pet metara. To je bilo više nego dovoljno da projektili stalno pogađaju most Antonovski koji je kod Hersona prelazio preko Dnjepra.

Foto: Tanjug/AP

 

S obzirom na mogućnost vrlo preciznog određivanja koordinata svakog ruskog položaja na “Surovikinovoj liniji”, Ukrajinci mogu napraviti ne samo detaljan plan napada već i odrediti kojim će tačno projektilima napasti koje mesto.

Za svaki položaj jedan ili dva projektila za svaku sigurnost. I unapred u sistem navođenja svakog projektila unesu se koordinate cilja, pre nego što se projektili ubace u lansere i HIMARS-i/MLRS-i krenu na put prema pozicijama lansiranja. A onda na dan napada istovremeno ili u vrlo malom razmaku pokrenu razoran napad na najvitalnije delove ruskih položaja.

Oružje koje bi moglo da razori Surovikinovu liniju

Nisu višecevni lanseri HIMARS/MLRS s projektilima GMLRS jedino oružje koje može da razori ruske rovove. Tu su i artiljerijski projektili "ekskalibur", ali i sistem "M1156 presižn gajdens kit" (PGK). "M982 ekskalibur" je vođeni projektil koji se ispaljuje iz haubica kalibra 155 mm. Ako je za verovati proizvođaču BAE Sistemsu, kad se ispali iz haubice dužine cevi 55 kalibara, domet mu je 50 kilometara.

Najbolja odlika "ekskalibura" je što mu preciznost ne opada povećanjem dometa. I na krajnjem dometu odstupanje od pozicije cilja neće biti veće od deset metara. To je ostvareno kombinacijom satelitskog (GPS) i inercijalnog navođenja. Osim što uz njega mora da ide posebna oprema za unošenje podataka o poziciji cilja i poziciji haubice, što podrazumeva i posebno obučene poslužitelje, najveći nedostatak "ekskalibura" je njegova cena - 112.800 dolara po komadu za američku vojsku.

Zbog toga je Pentagon ukrajinsku vojsku snabdeo i sistemom "M1156 PGK" koji od nevođene granate pravi vođenu. Radi se uređaju koji se postavlja na vrh granate, tamo gde uobičajeno ide upaljač. Iako je sistem navođenja sličan kao kod "ekskalibura", nije toliko precizan. Na krajnjem dometu projektil će pogoditi u krug od 30 metara od položaja cilja. S druge strane, pojedinačna cena M1156 PGK-a je manja od 14.000 dolara za američku vojsku.

Naravno, tu su i dronovi kamikaze. Za sada nismo videli da ih ukrajinska vojska koristi u značajnom broju, što upućuje na to da ih čuva za nešto važnije. I dalje se uglavnom koriste prerađeni kvadrokopteri. Ukrajinska vojska dobila je jako puno dronova kamikaza, pre svega "ALTIUS-600M", "svičblejd 300", pa i mikro dronova kamikaza "defend teks D40".

BONUS VIDEO: