SERGEJ ODBIJA DA ODUSTANE OD SINA, NE IDE NIGDE: Ukrajinski vojnik izgubio skoro pola mozga u sukobu kod Bahmuta, a njegov otac i pored svega oseća PONOS (FOTO)

Region Donbas na istoku Ukrajine postao je sinonim za jezive gubitke u ruskoj invaziji. Koliko je tačno tekući sukob smrtonosan nije poznato jer obe strane ćute, ali je iz niza ranjenih vojnika koji pristižu sa fronta u bolnice jasno da su gubici veliki.

Jedan od ranjenih je 34-godišnji ukrajinski komandant Vitalij Šumej, čiju bolničku postelju u Černigovu ne napušta njegov otac Sergej. On satima razgovara sa svojim sinom i kaže da nikada nije prigovorio Vitaliju što je izabrao da ode u rat. Čak i sada, uprkos oštećenju na mozgu njegovog sina usled eksplodirajuće artiljerijske granate, 64-godišnji Sergej kaže da oseća ponos, a ne sažaljenje.

- Stalno sam sa njim poslednjih pet meseci, pored njega. Ne idem nigde – rekao je AP-u Sergej, i sam bivši vojnik, prenosi Blic.

AP navodi da su obe zaraćene strane uložile svoje snage i resurse da zauzmu ili odbrane uporišta u Donbasu i da nakon neuspeha na drugim mestima u Ukrajini u skoro 11-mesečnoj invaziji Rusija traga za nekom vrstom lokalnog uspeha u Donbasu, čak i ako to znači preuzimanje kontrole u jednom ili dva razrušena grada. S druge strane, Ukrajina želi da napredak Rusije učini što skupljim. Kao posledica toga, gradovi Bahmut i Soledar su pretvoreni u pakao. Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski opisao ih je kao “potpuno uništene”, “skoro bez života” u njima. Zelenski tvrdi da su ruske snage izgubile hiljade ljudi kod Soledara i da je tamo, kako je naveo, "svo tlo pod leševima" ruskih snaga.

- Ovako izgleda ludilo – rekao je on.

Vitalij je ranjen 25 avgusta u drugom delu fronta u Donbasu, u Avdejevki, oko 70 km južno od Bahmuta. Granata koja je pogodila njegov bunker pokrenula je druge eksplozive. Detonacija je napravila krater u Vitalijevoj lobanji dubok i širok kao pola dinje, piše AP. Mozak mu je bio toliko teško oštećen da su lekari sumnjali da će ikad ponovo da pokaže znake svesnosti.

Danas Vitalij pokazuje neke znakove svesti o svom okruženju. Trepće i guta, ali je uglavnom nepokretan. Njegov otac odbija da odustane od njega.

- Vidimo neki napredak, vraćamo se na noge. To je moje mišljenje – rekao je Sergej.

On provodi sate pored postelje svog sina, deli mu vesti sa fronta, čita knjige i poruke podrške koje su Ukrajinci poslali Vitaliju. “Drži se, trebamo te” i “Jak si, uspećeš” su neke od njih. Sergej kaže da se Vitaliju slivaju suze niz obraze dok mu čita. Drugi znakovi poboljšanja pojavili su se krajem decembra, kad je Vitalij počeo da pomera svoje prste na nogama kao i da se mršti, što Sergej smatra znakom da je njegov sin zainteresovan za materijal koji mu čita. A nedavno je čuo i njegov glas.

- Počeo sam da ga ispitujem da li zna ko sam ja, a on je odgovorio “tata” – kaže Sergej.

Njegovog sina često posećuje i volonterka Irina Timofejeva, čija je ideja bila da sakuplja poruke podrške.

- Ljubav porodice i pažnja drugih ljudi često pomažu pozitivnoj dinamici kod pacijenta. Za ranjenika je veoma važno da nije sam. Tako razume da mora da se bori – kaže Irina.

Vitalij je trenutno sam na odeljenju, nakon što su drugi pacijenti prebačeni na druga mesta radi rehabilitacije. Ali, kako piše AP, malo je verovatno da će kreveti oko njega dugo ostati prazni, s obzirom na žestoke borbe u Donbasu. Vitalijeva bolnica u Černigovu, severno od Kijeva, jeste među onima u kojima vojnici dobijaju dugoročnu negu nakon što su im razne stabilizovane bliže frontovima.

Sergej smatra da je briga za sina njegov doprinos ratnim naporima.

- Vratiću ga na noge, to je moj san – rekao je on.

Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na Telegramu i Vajberu. Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.

BONUS VIDEO