SILOVALI SU DEVOJČICE, RADILI SU STVARI KOJE TEŠKO BILO KOJE LJUDSKO BIĆE MOŽE DA ZAMISLI: Zatvorenici preživeli UŽASNU torturu u zatvoru u Hersonu

Kapije se otvaraju, zlokobno škripeći. Ovo je prvi put da se Valerij vratio u zatvor u Hersonu u koji su ga Rusi odveli. Dok prolazi kroz kapiju, pokazuje ćeliju na drugom spratu u kojoj je bio zatvoren. A kada priča šta se ovde dogodilo, jasno je da je to bolno iskustvo.

"Svaki dan ljudi su mučeni"

- U 20 ćelija bilo je više od 180 zatvorenika. Ljudi su svakodnevno bili mučeni - kaže Valerij, prenosi Skaj njuz.

- Ako uđete u zatvor i vidite šta su napisali na zidovima, videćete koliko su nas mrzeli - dodaje.

Valerij je bio uspešan biznismen pre nego što je uhapšen kada je pružio otpor dok su mu vojnici krali kamione iz njegove fabrike. Ono što Rusi nisu znali je da su njihovi zločini snimljeni kamerama dok su pljačkali njegovu kancelariju i odvezli se sa njegovim vozilima.

'Ovo mi je teško'

On je pokazao novinaru Skaj njuza fotografije na svom telefonu. Na njima se jasno vidi kako vojnici pune kese dragocenostima i računarskom opremom. Kada su otišli, sve su razbili. Svaka slika ima datum - sve se dogodilo u martu ubrzo nakon invazije kada su zauzeli grad Herson.

Na zidovima zatvora grafiti glase "Zelenski dolazimo".

Ali iznenađujuće, Valerij sebe smatra srećnim jer su, kaže, drugi zatvorenici bili mnogo gore mučeni.

- Teško su mučeni. Bili su udarani strujom. Gušili su ljude u vodi, sekli su ih. Teško su mučeni. Radili su stvari koje ne mogu da zamislim da bilo koje ljudsko biće može da uradi. Molili smo se da se Ukrajina vrati u Herson što pre - rekao je Valerij.

Ono što se dešavalo u ovoj zgradi za vreme ruske okupacije tek sada izlazi na videlo.

 

 

Andrej iz susednog bloka rekao je Valeriju da su i stanari mogli da čuju vrištanje.

- Čuo sam sve, bilo je zastrašujuće. Ovde su silovali devojčice, a onda su dovodili muškarce, tukli ih i ubijali - rekao je Andrej.

Tragovi ruske okupacije vidljivi su svuda. Grad se suočava sa kolektivnom traumom.

Red za vodu je svakog dana sve duži i duži, dok stanovnici čekaju na hladnoći. Struja se teško vraća.

 

 

Među ljudima koji su se okupili kod generatora kako bi napunili telefone bila je i Lisa, koja je tamo čekala večć tri sata.

To je postala njena svakodnevna rutina, ali priznaje da se plaši.

- Moglo bi doći do granatiranja sa leve obale. Na to smo bili upozoreni. Rečeno nam je da treba da potražimo zaklon, ako ne, barem da se sakrijemo u bezbednom delu kuće - rekla je ona.

Kako piše Skaj njuz, još uvek se može osetiti opojna atmosfera oslobođenja, ali ljudi su umorni i plaše se onoga što sledi.