SVET PRED KATAKLIZMOM, PROPAST PRETI I NAJMOĆNIJIMA ZBOG RATA U UKRAJINI! Države pred bankrotom zbog javnog duga, cene u vrtoglavom usponu, a evo kako je u SRBIJI!

Svet se suočava sa jednom od najgorih ekonomskih kriza u istoriji, pri čemu su mnogi analitičari i stručnjaci u prethodnom periodu već upozoravali da i najmoćnije države na planeti zbog krvavog sukoba u Ukrajini treba da se spreme za scenario kakav nije viđen još od Drugog svetskog rata, međutim, najnovije brojke o stanju na globalnom tržištu, ali i za pojedinačne zemlje, pokazuju da je stanje možda još i dramatičnije. 

Dovoljno je pogledati kretanja na berzama, ali i vrtoglavi skok cena osnovnih životnih namirnica i energenata, pa shvatiti da se čitava planeta nalazi na korak od ambisa. A ono što posebno izaziva zabrinutost, jeste činjenica da dosad niko nije izašao s konkretnim predviđanjem kada bi krizi mogao da dođe kraj, kao ni na koji način je moguće rešiti njene posledice. 

- Rat u Ukrajini je katastrofa za svet koja će smanjiti globalni ekonomski rast - upozoravao je još na početku ruske invazije na bivšu republiku SSSR predsednik Svetske banke Dejvid Malpas i dodao kako je do rata došlo u posebno loše vreme jer je inflacija već rasla, posebno u Sjedinjem Američkim Državama, gde je stanje sada ravno katastrofi. 

Naime, ta najmoćnija sila sveta suočava se brojkama u ekonomiji kakve nisu viđene od velike krize iz 2008, a verovatno ne ni tada. To je najočiglednije s inflacijom, koja u  Americi beleži rekorde budući da nikada nije bila veća od 1981. godine. Ona trenutno iznosi 8,5 odsto, dok istovremeno stopa nacionalnog duga dostiže vrtoglavih 30,381 bilion dolara i raste svake sekunde. 

- Sve to prati povećanje cena, što je poseban udarac za građane s nižim primanjima koji sada teško da mogu da nadomeste troškove kirije, gasa i hrane. Veliki je udarac za Bajdenovu administraciju, koja se već suočava sa teškim izgledima da zadrži kontrolu nad Kongresom na novembarskim izborima na sredini mandata - piše britanski Gardijan i napominuje kakmo su rastuće cene gasa bile glavni pokretač kolapsa američke ekomonije. 

Foto: Tanjug/AP

- Indeks benzina je porastao za 18,3% u martu i činio je više od polovine mesečnog povećanja svih artikala. Cene gasa su počele da padaju, u znaku za koji neki ekonomisti tvrde da može ukazivati na to da je inflacija dostigla svoj vrhunac. Indeks hrane je porastao za 1% u martu u poređenju s februarom, i veći je za 8,8% u poređenju sa prethodnih 12 meseci. Cene konzerviranog voća i povrća porasle su od februara do marta 3,8%, pirinča 3,2%, krompira 3,2% i mlevenog junećeg mesa 2,1% - pojašnjava britanski list.   

KRETANJE CENA ENERGENATA, STRUJE I METALA
Nafta	105 dolara (juče 101.6)
Gas	1.170 dolara (juče 1.155)
Struja	218 evra evra/megavat (juče 222 evra/megavat)
Zlato	63.263 (juče 62.963)
Bakar	10.200 (juče 10.235)
Pšenica	406 dolara po toni u Čikagu (juče 397)
Pšenica	432 dolara po toni u Parizu (juče 418)
Kukuruz	306 dolara po toni u Čikagu (juče 301)
Kukuruz	360 dolara po toni u Parizu (juče 358)

S rekordnom inflacijom ovih dana se suočava i najmoćnija članica Evropske unije (EU), Nemačka, koja je u martu beležila stopu od 7,3 odsto, što je, kao i u SAD, najviši nivo još od 1981. godine. Istovremeno, gorivo je u toj zemlji skuplje za skoro 50 odsto, lož ulje za 144%, a veće cene trgovci u radnjama širom zemlje tek najavljuju. I cena gasa je vrtoglavo porasla i to za 41,8 procenata.

Istovremeno, potpuno prirodno, enormno raste i nezadovoljstvo građana koji za sve krive kako staru garnituru vlasti, tako i aktuelnog kancelara Olafa Šolca, pre svega zbog odnosa zvaničnog Berlina prema Rusiji i njenom predsedniku Vladimiru Putinu. Mnogi, naime, veruju da je šef Kremlja poslednjih godina upravo ojačao i zbog podrške koju je uživao iz zvaničnog Berlina, pa su sada sve glasniji zahtevi da se zemlja izazivač krvoprolića u Ukrajini kazni uvođenjem potpunog embarga na njenu naftu i gas.  

Nacionalni dug Nemačke, takođe, raste iz sekunde u sekundu i veći je od 3,33 biliona dolara.   

Foto: Tanjug/AP

Teška situacija je i u Britaniji, gde je stopa inflacije najveća u poslednjih 30 godina, a posebno zabrinjava što su realne brojke već ofdavno daleko premašile prognože stručnjaka s početka rukse invazije na Ukrajinu. 

- Inflacija u Britaniji je porasla u martu na sedam odsto, što je novi 30-godišnji rekord koji pogoršava krizu troškova života i preti da podrije ekonomski oporavak zemlje - navode britanski mediji aludirajući na raniji udarac koji je njihova zemlja pretrpela izlaskom iz Evropske unije.  

Foto: Tanjug/AP

Inflacija je dramatično porasla i u Italiji, gde je u martu ona iznosila 6,7 odsto, za čak jedan odsto više nego u februaru ove godine, a očekuje se da će za ovaj mesec rast biti još veći. Pritom, javni dug te zemlje iznosi  3,76 biliona dolara, što je čak 160 odsto njenog BDP. 

Takva nezaustavljiva kretanja stopa inflacije komentarisao je čuveni Otmar Ising (86), prvi glavni ekonomista Evropske centralne banke (ECB) i čovek kog smatraju jednim od očeva evra. Prema njegovim rečima, situacija u Evropi, ali i čitavom svetu, je veoma opasna, a posebno ga brine reakcija Evropske centralne banke (ECB) na rast cena.

- ECB je u vezi s inflacijom postavila pogrešnu dijagnozu, njeni eksperti žive u fantaziji dok se inflacijska spirala otima kontroli - primetio je taj stručnjak. 

Inače, inflacija u evrozoni je u martu s rastom od 7,5 odsto oborila novi rekord, a sve više podataka ukazuje na to kako bi neodlučno usporavanje i ukidanje monetarnih stimulansa moglo doneti dodatno ubrzanje rasta cena u aprilu. Štaviše, postaje sve očiglednije kako u indeksima rasta potrošačkih cena više nisu dramatični prvenstveno podaci o rastu cena energije, nego sada postoji i šokantni rast cena hrane koji će ostaviti teške posledice u siromašnijim zemljama, prenosi B92.

Foto: Tanjug/AP

- Velika greška ECB je što nije počela da zateže monetarnu politiku još pre napada Rusije na Ukrajinu - zaključio je Ising. 

Ipak, osim ekonomskih posledica, mnoge zemlje su se suočile i sa mnogim drugim problemima nakon što je novi konflikt na evropskom tlu gotovo u trenu izazvao globalnu nestabilnost. Najteže je na Šri Lanki, zemlji koja je, kako se učinilo ostatku sveta, preko noći bankrotirala. Teškoj situaciji doprinele su nestašice hrane i goriva, koje su pokrenule masovne nemire i nasilne demonstracije. 

- Inostrani dug zemlje koji je dostigao 51 milijardu dolara povukao je tu zemlju u bankrot. U pitanju je najteža ekonomska kriza u istoriji zemlje - istakli su mediji. 

Foto: Tanjug/AP

Uprkos ekstremno teškoj situaciji, ima i onih koji su uspeli da zadrže stabilnost i sačuvaju svoje građane od teških udaraca koji svakodnevno dolaze sa svih strana. A jedna od takvih zemalja je upravo Srbija, o čijem odolevanju dramatičnim kretanjima na tržištu najbolje svedoče brojke.

Naime, javni dug naše zemlje trenutno iznosi 51,9 odsto BDP, što je izuzetno veliko smanjenje u odnosu na prethodne godine. Tako je na kraju 2021.dug bio 30,13 milijardi evra, što je 56,9 odsto BDP, dok je na kraju 2020. iznosio 26,67 milijardi evra, ili 57 odsto BDP. 

Slična je situacija i sa drugim pokazateljima ekonomske stabilnosti. Tako je potrošnja goriva, koja je dosad iznosila od 5.700 do 5.900 tona, uprkos povećanju cene porasla za čak 20 odsto, a što potvrđuje da je standard građana i dalje više nego stabilan. 

Takođe, dok se mnoge zemlje suočavaju s nestašicama osnovnih životnih namirnica, svedoci smo da je Srbija daleko od takvog scenarija, te da svi mi svakog dana možemo da u prodavnicama pronađemo sve što nam je potrebno i ne brinemo za sutra.