Život mu VISIO o koncu, ali VRAĆA se u Rusiju! Dramatična ispovest kamiondžije koji je bio zarobljen na granici!

Vladimir Belić ima 24 godine, a poslednjih godinu dana vozi teretnjake ka Rusiji. Upravo te ture, čak i mimo trenutnih dešavanja, karakteriše kao najzahtevnije i najopasnije. 

On je 22. marta iz Srbije krenuo ka Moskvi preko Ukrajine, a onda mu je naloženo da se, zbog sukoba, vrati najkraćim putem. To je bio granični prelaz sa Poljskom gde ostaje zarobljen 12 dana.

- Regularna procedura izlaska iz Ukrajine traje oko 20 minuta, mislili smo da će tako biti i ovaj put. Međutim, nakon što smo carinicima predali dokumenta rekli su da se vozači kamiona parkiraju sa strane. Bilo je nas četvorica iz Srbije, Makedonci i Rusi. I tada počinje pravi pakao, dan po dan - počinje svoju priču Vladimir.

- Čekali smo da nam priđu i kažu da možemo krenuti, ali od toga nije bilo ništa. Posle četiri dana čekanja na granici shvatili smo da nešto debelo nije u redu i da nam ovde život tokom ratnog stanja može visiti o koncu. Hrane je bilo sve manje, jer frižidere nismo napunili za ovu nenadanu situaciju. Kolega koji živi u Ukrajini nam je donosio da jedemo izlažući svoj život opasnosti. Telefoni nisu imali dobar signal, da bi se čuli sa porodocim i prijateljima morali smo pokušavati uspostaviti vezu satima - priča Vladimir za RINU.

Foto: RINA

Strah, neizvesnost i nemoć ispunili su dane naših vozača. Kako bi izvukli živu glavu, obavestili su i javnost o agoniji koju prolaze.

- Samo smo želeli da se za nas čuje, da vide ljudi šta nam se dešava da ne bi lako bili zbrisani sa lica zemlje, a da to niko ne zna. Tokom ratnog stanja i haosa koji vlada u Ukrajini moglo je biti potpuno nevažno šta će biti sa vozačima kamiona zarobljenim na granici. Stupili smo u kontakt sa Privrednom komorom Srbije, Ministarstvom saobrćaja i stalno bili na vezi sa našim konzulom u Poljskoj - kaže Vladimir.

Da bi ih pustili, ukrajinski carinici su tražili napismeno garanciju da se oni vraćaju u Srbiju, a ne nastavljaju za Rusiju. Kada su im dostavili potrebnu dokumentaciju na engleskom, Ukrajinci su iste papire tražili na ukrajinskom. 

Pomoću konzula im je dostavljena i ta dokumentacija, ali su, uprkos tome, ostali još 4 dana na granici.

- Ruske vozače su odveli, a njihovi kamioni su ostali. Plašili smo se da ista sudbina ne zadesi i nas, jer smo uradili sve što su tražili ali to nije bilo dovoljno da nas puste. Pitali smo se šta dalje. Carinik je u jednom momentu došao i rekao da mi Srbi nećemo nigde - nastavlja priču Vladimir i dodaje da su im dva sata kasnije rekli da mogu da idu, ali su ih opet zaustavili nakon pretresa prikolice uz obrazloženje da "teret koji je upisan ne odgovara teretu koji je u prikolici".

"Šta mislite, koliko koštaju vaše glave?"

Nakon pretresa prikolice, opet su ih vratili, ali su ubrzo vraćeni na terminal uz neobično i nelagodno pitanje.

- Posle nekog vremena opet su nas poslali na terminal i tada nas je carinik pitao šta mislimo koliko vrede naši životi. Tražio nam je 800 eura za, kako je rekao, glave, a  za kamione i robu to nas oni časte. Dali smo novac i tada smo konačno upalili kamione i prešli granicu - priseća se.

Srpski vozači su jedini koji su uspeli preko granice da pređu sa kamionoma i robom. Ostali su prešli peške, a u ruske kamione su ušli ukrajinski vozači i odvezli ih. Dva dana je Vladimiru i kolegama  trebalo da preko Poljske stignu kući, a sreći njihovih porodica kad su ih ugledali nakon 12 dana zarobljeništva nije bilo kraja. Iako veoma mlad, Vladimira nemili događaji nisu pokolebali da odsutane od ovog posla.

- Ovo je samo još jedno iskustvo, voziti kamion nije lako i taj posao može da obavlja samo onaj ko voli takav način života. Teško bilo jeste, napeto i obojeno strahom za goli život, ali takve stvari se dešvaju. Sledeća tura mi je opet ka Rusiji, za par dana krećem u Moskvu, ali ovaj put ne preko Ukrajine već Litvanije i Latvije. Put jeste duži, ali je sada sigurniji - uz osmeh zaključuje ovaj mladi vozač.