AMERIKANCI PATOSIRALI BIVŠEG PREDSTAVNIKA ŠMITA: Pogledajte analizu sa Harvarda o Republici Srpskoj

Najnoviji članak u Harvard Journal of Law & Public Policy, koji su pod naslovom "Bosna i Hercegovina: Šta je interes američkog naroda?" objavili američki pravnik Jozef E. Šmic i predsednik Američke strateške grupe Brajan T. Kenedi, na prvi pogled deluje kao da je reč o pravnoj raspravi o BiH, Dejtonskom mirovnom sporazumu i ulozi visokog predstavnika.

Međutim, ispod guste mreže fusnota, citiranja ustavnih odredbi i američke pravne doktrine i prakse, odvija se mnogo važnija priča o kraju jedne epohe.

Evo šta su Šmic i Kenedi napisali na tu temu:

- Spoljna politika američkog predsednika Donalda Trampa, zasnovana na načelu "Amerika na prvom mestu" ("America First"), postavlja jednostavno pitanje za svaki međunarodni angažman: Kakvu korist od toga imaju američki građani?

Tri događaja iz jula 2026. godine pružaju trostruki odgovor na to pitanje kada je reč o Bosni i Hercegovini, državi u centralnoj Evropi nastaloj Dejtonskim mirovnim sporazumom iz 1995. godine, kojim je okončan rat na Balkanu i uspostavljena dva pravna entiteta: Republika Srpska, u kojoj većinu čine pravoslavni Srbi, i Federacija Bosne i Hercegovine, u kojoj većinu čine muslimani (Bošnjaci), uz značajnu manjinu Hrvata rimokatolika.

Prvo, 1. jula 2026. godine, dok smo slavili 250 godina nezavisnosti od tiranina po imenu kralj Džordž III, neizabrani nemački "visoki predstavnik" u Bosni i Hercegovini, Kristijan Šmit, koji je, poput Džordža III, donosio ono što je u našoj Deklaraciji nezavisnosti od 4. jula 1776. nazvano "aktima tobožnjeg zakonodavstva", podneo je ostavku.

Drugo, obeležavanje 250 godina od početka našeg Revolucionarnog rata podseća nas da se ratovi događaju i da se bezbednost nikada ne sme uzimati zdravo za gotovo.

Treće, 13. jula 2026. godine lideri dve političke stranke u Bosni i Hercegovini – jedne koja predstavlja pravoslavne Srbe (Savez nezavisnih socijaldemokrata – SNSD) i druge koja predstavlja Hrvate rimokatolike (Hrvatska demokratska zajednica – HDZ) – u zajedničkom javnom saopštenju suštinski su podržali mišljenje Ustavnopravne komisije Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine od 13. februara 2026. godine, prema kojem "visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini nema ustavno ovlašćenje da donosi zakone".

Prema jednom medijskom izveštaju, "lider SNSD Milorad Dodik i predsednik HDZ BiH Dragan Čović izjavili su u Mostaru da su saglasni da sve odluke koje su nametali visoki predstavnici treba poništiti".

Povodom ove prve zajedničke izjave pravoslavnih Srba i rimokatolika Hrvata, prva enciklika prvog pape rođenog u Americi, "Magnifica Humanitas: Čovečanstvo u svojoj veličini", pape Lava XIV, ističe jedan od ključeva za rešavanje tridesetogodišnjeg neuspeha u izgradnji države u Bosni i Hercegovini:

- Načelo supsidijarnosti... podstiče nas da prevaziđemo svaki oblik paternalističkog ili socijalno-zavisnog upravljanja društvenim životom i da umesto toga promovišemo kulturu zajedničke odgovornosti u državi koja ceni inicijativu svojih građana... i u kojoj se odluke donose na nivou koji je najbliži ljudima kojih se te odluke tiču.

Da bismo dodatno objasnili zašto je Bosna i Hercegovina važna američkom narodu, treba istaći da je u pitanju američka bezbednost. Prema Izveštaju Komisije o napadima 11. septembra (The 9/11 Commission Report), dvojica od 19 terorista koji su izvršili napade 11. septembra 2001. godine bili su državljani Saudijske Arabije koji su "zajedno putovali da se bore u Bosni u grupi koja je otišla na Balkan 1995. godine".

Prema članku Đorđa Kafijera "U retrovizoru: Slučaj iranskog uticaja u Bosni", tokom rata u Bosni od 1992. do 1995. godine "vlada Irana intervenisala je kako bi zaustavila krvoproliće. Ajatolah Ahmad Džanati koordinisao je pomoć Bošnjacima i opravdao tu intervenciju kao deo koncepta Islamske Republike o zaštiti mostazafana (potlačenih) širom sveta – od Palestine do Južne Afrike".

Danas tri konstitutivna naroda Bosne i Hercegovine predstavljaju tri strateška partnerstva koja čekaju da budu razvijena: katolici Hrvati, sunarodnici našeg NATO saveznika Hrvatske; pravoslavni Srbi, koji su više puta birali političara naklonjenog Trampu – Milorada Dodika; i muslimani Bošnjaci, čiji bi prosperitet bio bolje obezbeđen američkom trgovinom i investicijama nego pokroviteljstvom Turske, zemalja Persijskog zaliva ili Irana.

Suverena, samostalno upravljana i prosperitetna Bosna i Hercegovina značila bi nova tržišta za američku energiju i kapital, nove izvore strateških minerala koji su potrebni američkom narodu, kao i jedno potencijalno žarište za razvoj islamskog terorizma manje.

Gotovo tri decenije ovom evropskom državom, sastavljenom od tri različita naroda, nisu upravljali lideri koje su ti narodi izabrali, već neizabrani strani birokrata poznat kao visoki predstavnik.