ORBAN ĆE IM POMUTITI UM - SLEDE TEKTONSKE PROMENE: Izbori u regionu menjaju tok istorije, na ovo niko nije spreman!

Predstojeći izbori u Sloveniji, Mađarskoj i Bugarskoj mogli bi da predstavljaju jednu od ključnih političkih prekretnica u regionu, u trenutku kada se Evropa suočava sa ekonomskim pritiscima, bezbednosnim izazovima i rastućim političkim podelama.

Dok birači u ove tri zemlje izlaze na birališta sa različitim prioritetima, zajednički imenitelj ostaje pitanje stabilnosti, odnosa prema Evropskoj uniji i odgovora na sve izraženiju krizu životnog standarda.

Ishod glasanja ne samo da će oblikovati unutrašnju političku scenu svake od država, već bi mogao imati i šire posledice po političku ravnotežu u centralnoj i jugoistočnoj Evropi.

IZBORI U MAĐARSKOJ

Kako Mađarska ulazi u izbore sledećeg meseca, tačnije zakazani su za 12. april, fokus u Budimpešti već se preusmerava na dane nakon glasanja i kako bi gubitnik mogao da reaguje, piše danas Politiko.

Kampanja je već obeležena optužbama za pristrasnost, klevetničkim taktikama i manipulacijom anketama, pa raste zabrinutost da bi posledice mogle biti sporne, sa gubitničkom stranom – vladajućom strankom Fides premijera Viktora Orbana ili rastućom partijom Tisa Petera Mađara – koja bi mogla osporiti rezultat.

Žužana Selenji, bivša poslanica Fidesa i jedna od prvih članica stranke, rekla je za Politiko da se brine da, ako Mađar pobedi, Orban može biti u iskušenju da ometa, ili čak blokira, prenos vlasti.

- Ako opozicija osvoji samo prostu većinu, Orban će imati mnogo alata da skoro onemogući formiranje nove vlade ili čak sazivanje novog parlamenta - rekla je.

- On bi mogao izazvati ustavnu krizu i proglasiti vanredno stanje - istakla je ona.

Pristalice Orbana, s druge strane, ukazuju na premijerovu prošlost kao dokaz da je spreman da prihvati rezultat izbora.

Nakon što je izgubio na izborima posle prvog mandata 2002. godine, Orban je strpljivo čekao i vratio se na vlast osam godina kasnije.

Ako postoji opasnost da neko ne prihvati rezultate, kažu, veća je verovatnoća da to dođe od Magyarove stranke Tisa.

- Grade narativ da ako izgube izbore, rezultat je nelegitiman - rekao je Janoš Boka, mađarski ministar za EU.

- Da li bi Peter Mađar izašao pred kameru i rekao: ‘U redu, čuo sam glas mađarskog naroda, oni žele da ova vlada ostane na vlasti’?“ dodao je. „Da li je to realna mogućnost nakon sve ove političke histerije koju su izazvali - upitao je.

Bez obzira na istinitost optužbi, kampanja je već postala oštra, sa suprotnim tvrdnjama o legitimnosti procesa. U tom kontekstu, rizik od nemira posle izbora raste.

Istraživanja nezavisnih i Tisa-prijateljskih anketara pokazuju da je Mađarov pokret u proseku u prednosti od 8 do 10 procenata.

ORBAN ĆE POBESNETI: Glavni rival na izborima obećao u slučaju pobede obnavljanje odnosa sa OVOM ZEMLJOM

S druge strane, ankete anketara sa ideološkim ili finansijskim vezama za Fides — naročito Instituta Nezopont i Centra za fundamentalna prava — pokazuju da je Orbanova stranka u komfornoj prednosti.

Anketari ukazuju na metodološke razlike kao razlog divergencije, ali pristalice obe strane političkog spektra optužuju protivnike da fabrikuju ankete i koriste ih kao oružje da oblikuju javno mnjenje.

- Bez obzira ko pobedi, biće vike o ukradenim izborima - rekao je Gabor Toka, politički naučnik sa Central European University.

Orban, dodao je, može se očekivati da ospori nepovoljan rezultat.

- Osim ako ne dođe do ubedljivog poraza, ne vidim da će lako priznati poraz - rekao je.

- Mislim da će osporiti glasanje po izbornim okruzima i možda podstaći proteste na ulicama kako bi prikazao rezultat kao nelegitiman - dodao je.

Perspektiva nemira nije ograničena samo na Orbanove pristalice. S obzirom na očekivanja koja pokreću Tisa-prijateljske ankete, „biće ogroman napetost nedeljama nakon izbora ako opozicija izgubi“, rekao je Taka.

Za Orbana, njegova prošlost daje tragove o tome kako bi mogao reagovati na poraz, rekao je Selenii, bivša poslanica Fidesa, koja je napustila stranku kada se ideologija 1990-ih promenila iz liberalne u nacionalno-konzervativnu. Selenji je potom ponovo izabrana u parlament pod novim stranačkim okvirom.

Poslednji put kada je Fides izgubio nacionalne izbore, 2006. Orban je prvobitno prihvatio poraz od strane Mađarske socijalističke partije.

To se promenilo šest meseci kasnije zbog procurene izjave u kojoj je lider Socijalista, Ferenc Gjurksani, priznao da je lagao da bi pobedio na izborima negirajući da će uvoditi mere štednje.

Nakon što su spontani protesti protiv vlade izbili, poslanici Fidesa su iskoristili situaciju, uklanjajući sigurnosne barijere oko Nacionalne skupštine kako bi demonstranti mogli da se približe parlamentu.

- Fides je politiku izneo na ulice i maltretirao vladu vrlo opstruktivnim taktikama u parlamentu - prisetila se Selenji.

Orban, kako je predvidela, verovatno će ponoviti isti scenario.

- Orban može kasnije učiniti život veoma teškim za Tisu da vlada. Bez dvotrećinske većine, Tisa će biti blokiran u donošenju mnogih reformi - rekla je ona.

MAĐARSKA VIŠE NIKADA NEĆE BITI ISTA! Orban pred najvećim izazovom u karijer! Rezultati anketa su nemilosrdni

To bi uključivalo mere koje Brisel zahteva za oslobađanje oko 18 milijardi evra iz EU fondova, koji su zamrznuti zbog zabrinutosti oko vladavine prava u Mađarskoj, a koje je Mađar obećao da će „doneti kući“.

Ipak, čak i neki od najljućih kritičara Orbana sumnjaju da bi on išao toliko daleko da direktno tvrdi da su izbori ukradeni.

IZBORI U BUGARSKOJ

Bugarska će održati prevremene parlamentarne izbore 19. aprila 2026. godine, izjavila je predsednica Bugarske Ilijana Jotova nakon sastanka sa mandatarom prelazne vlade Andrejem Gjurovim, naglasivši da se od kabineta očekuje da obezbedi transparentno i fer sprovođenje osmog glasanja u poslednjih pet godina.

Jotova je, prenose bugarske "Novinite", na konferenciji za novinare saopštila da će potpisati ukaz o raspisivanju izbora za 19. april, nakon što joj je Gjurov, zamenik guvernera Bugarske narodne banke, predstavio sastav prelazne vlade.

Predsednica Jotova je istakla da su očekivanja od privremene vlade velika i da je neophodno obezbediti transparentnost, pravičnost i integritet izbornog procesa.

Gjurov je poručio da će njegov tim činiti stručnjaci izabrani na osnovu iskustva i ekspertize, a ne političke pripadnosti, naglasivši da je glavni prioritet kabineta organizacija izbora.

Gjurov je prošle sedmice imenovan za predsednika privremene vlade sa zadatkom da pripremi i organizuje nove parlamentarne izbore u državi članici Evropske unije i NATO, što će biti osmi izbori od 2021. godine.

IZBORI U SLOVENIJI

U Sloveniji se za dva dana održavaju redovni parlamentarni izbori, a danas objavljena predizborna anketa pokazuje da je na vrhu došlo do promene, pošto sada vladajući levo-liberalni Pokret Sloboda vodi ispred desničarske Slovenske demokratske stranke (SDS) za 0,4 odsto.

U većem delu predizborne kampanje u vođstvu je bio SDS, ali je do promene došlo usled afere o stranom mešanju u izbore u Sloveniji, u koju je uključen i vrh SDS-a, nakon što se predsednik te stranke Janez Janša sastajao sa predstavnicima izraelske privatne obaveštajne agencije "Blek kjub".

Prema poslednjem istraživanju Instituta Medijana, koje je uključivalo 1.598 punoletnih građana Slovenije, najveću podršku dobio bi Pokret Sloboda (18,9 odsto), dok bi za SDS glasalo 18,5 odsto ispitanika.

Parlamentarni cenzus prešlo bi još pet lista: zajednička lista Nove Slovenije, Slovenske ljudske stranke (SLS) i Fokus dobila bi šest odsto glasova (desni centar), Socijaldemokrate i Demokrate Anžea Logara imaju podršku od 5,8 odsto, zajednička lista Levice i stranke Vesna dobila bi 5,5 odsto glasova, a u parlament bi ušla i antisistemska stranka Resnica (Istina) sa 4,2 odsto podrške, prenela je Slovenačka novinska agencija (STA).

Na parlamentarnim izborima slovenački glasači biraće 88 poslanika u Državnom zboru, dok po jednog poslanika biraju pripadnici italijanske i mađarske nacionalne manjine.

Za poslanike se glasa u osam izbornih jedinica podeljenih u 11 okruga, pa se tako u svakoj izbornoj jedinici bira 11 poslanika.

Izbori se održavaju po proporcionalnom metodu, a mandati se u izbornim jedinicama dodeljuju korišćenjem Drupove kvote, uz uslov da je lista osvojila najmanje četiri odsto na državnom nivou.

Blizu cenzusa nalazi se stranka Prerod evropskog parlamentarca Vladimira Prebiliča, za koju bi glasalo 3,2 odsto ispitanika, za desničarsku Slovensku nacionalnu stranku (SNS) glasalo bi 2,4 odsto, a za Piratsku stranku Slovenije 2,3 odsto ispitanih.

Izborna tišina u Sloveniji počinje u ponoć i traje sve do zatvaranja biračkih mesta, u nedelju u 19 časova.

 

BONUS VIDEO: