Zašto je dopušteno NEDOZVOLJENO PRELETANJE aviona preko tri zemlje? Ovo su PRAVI RAZLOZI!

U vreme svetske krize, kada rat u Ukrajini ne tinjava i besni preko 100 dana, vest o avionu koji je preleteo bez dozvole više država je probudio pažnju i lavinu reakcija. Pritom, sve se dešava tri meseca nakon što se u Zagrebu srušila ruska bespilotna letelica koja je prethodno neprimetno preletela čak tri zemlje članice NATO-a i samo pukom srećom u tom incidentu nije bilo povređenih. 

Dvomototorni avion marke "Bičkraft" sa dvoje ljudi poleteo je u sredu oko 17.30 sati iz Debrecina bez odobrenja, plana leta i sa isključenim transpoderima da bi preko Rumunije i dela Srbije kod Đerdapa gde je u našem vazdušnom prostoru bio svega dva minuta, završio let u Bugarskoj.

Foto: youtube.com/printscreen

Ministarstva odbrane Mađarske i Rumunije izdala su saopštenja u kojima tvrde da su identifikovali i pratili civilni avion i da "pilot nije reagovao na radio-pozive i vizuelne signale ratnih aviona koji su bili u pratnji letelice u skladu sa međunarodnim pravilima".

Ono što budi sumnju je pitanje zašto ratni avioni Mađarske i Rumunije nisu prinudno spustili letelicu nego su je ispratili do svoje granice? 

Bez opasnosti 

Urednik vazduhoplovnog sajta "Tango Six" Petar Vojinović objašnjava za "Blic" zbog čega se to nije dogodilo.

- Prema saopštenju Ministarstva odbrane Rumunije civilni avion nije predstavljao opasnost zbog koje bi morao prinudno da bude spušten. U ovom slučaju radila se samo kontrola i nadzor letelice u skladu sa propisima - podvlači Vojinović.

Kako kaže, tačno se zna procedura ponašanja nadležnih službi u situacijama kada se u vazdušnom prostoru određene države nađe avion bez dozvole za letenje.

- U ovakvim situacijama najosnovnija stvar je da primarnim radarima vojska ima u kontaktu spornu letelicu i to se u sredu popodne i dogodilo. Sekundarni radari se nisu uključili jer avion nije prijavljen u kontroli leta, ali čak i kada se to dogodi, vojska ima kontakt sa spornim avionom - apostrofira Vojinović.

Foto: Fotot: Printscreen/Tviter

Sledeći korak je nadzor letelice.

- Borbeni avioni presreću letelicu kako bi uradili vizuelnu identifikaciju. Tom prilikom utvrđuju da li se eventualno radi o bespilotnom raketnom dronu ili običnoj civilnoj letelici. Kada su u Mađarskoj i Rumuniji utvrdili da se radi o ovom drugom, procenili su da to nije vojna opasnost. Zato su samo pratili taj avion u svom vazdušnom prostoru - naglašava Vojinović.

Nema obaranja bez identifikacije

U slučaju da su ratni avioni procenili da se radi o vojnoj opasnosti uledila bi zaštita vazdušnog prostora i prisilno obaranje letelice.

- Nikada se ne radi obaranje aviona pre nego što se ne identifikuje letelica. Nije cilj da oboriš nešto što ne znaš šta je. U ovom slučaju procena je bila da će se taj civilni avion koji se kretao malom brzinom sam spustiti kad mu nestane goriva. Dakle, imali smo školski primer nadzora i kontrole letelice bez dozvole - ističe Vojinović.

To nije bio slučaj pre tri meseca kada je ruski dron preleteo Rumuniju i Mađarsku da bi pao u zagrebačkom naselju Jarun.

Foto: youtube.com/printscreen

- Tada nije bio identifikovan dron jer je verovatno bio prebrz za nadležne službe - ocenjuje on.

Signali

U situaciji da mora da se radi obaranje letelice ratni avioni bi, najpre, morali da obave niz radnji pre nego što krenu u konkretnu akciju.

- Pred hipotetičko obaranje borbeni avioni staju krilo uz krilo letelici i zatim se, prvo, pokušava da se sa pilotom uspostavi komunikacija radio vezom. Ako se to zavši neuspešno, onda se signal šalje mahanjem krilom. U slučaju da i to ne da rezultata, pred obaranje ratni avioni pucaju topovima ili mitraljezima pored sporne letelice kao poslednje upozorenje - objašnjava Vojinović.