USTAŠKA KALJUGA: Umesto knjige o džungli, Jure viče Poglavniče

Foto: Tanjug/D. GRIZELJ

Foto: Ilustracija

Tek što je zabeleženo, prijavljeno i procesuirano da je veroučitelj decu u školi učio da je Srbima trebalo nabijati glave na kolce, a pojedine Hrvate streljati ili obesiti i baciti u najbližu septičku jamu, neka je učiteljica desetgodišnjacima odlučila da odabere školsku lektiru čije pesmice imaju stihove o paranju dečje utrobe, kopanju očiju i čupanju jezika užarenim klještima”, navodi se u komentaru novinarke "Jutarnjeg" Mirele Lilek. 

Kako navodi, reč je o lektiri za četvrti razred osnovne škole - zbirci pesama Zvonimira Baloga “Pusi od krampusa”. 

- Bila bi potrebna zaista temeljna provera ne bi li se utvrdilo ko je više skrenuo: a) onaj ko pesmu s nasilnim odstranjivanjem ljudskih organa odlučio da predloži u popis lektire za mališane; b) onaj ko je to odobrio ili c) onaj ko baš tu zbirku na kraju bira za čitanje deci sa spiska od ravno 25 ponuđenih autora među kojima su i Kastner, Kipling, Lindgren, tj ''Emil i detektivi'', ''Knjiga o džungli'' i ''Pipi Duga Čarapa'' - ističe Lilekova. 
 

Foto: Tanjug

Foto: Ilustracija

Osim toga, ona navodi da je ta lektira "tek u konkurenciji za najgori mogući izbor lektira". 

- Klinci u šestim razredima čitaju po izboru pojedinih učitelja Stjepana Tomaša ''Moj tata spava s anđelima - Mali ratni dnevnik''. Ni tu za kontekst nije potrebno izvlačenje, tek citiranje, od poglavlja ''Jure i Bobo viču za dom spremni Poglavniče'', do poglavlja ''Ples uz Čavoglave'' koje završava rečenicom ''A uz Čavoglave te Juru i Bobu ne može se plesati, samo ratovati'' - navodi ona. 

U tekstu se dalje ističe da “danas postoji to, a ranije ''Jama'' Ivana Gorana Kovačića”, ali da tu nema mnogo prostora za poređenje “niti u smislu književne vrednosti, niti poruke - “Kovačićeva ''Jama'' protest je protiv ratnog nasilja, Tomašev roman poziva na nasilje, a i ''Jama'' se u nekadašnjoj školi čitala ipak višim uzrastima, ne desetogodišnjacima.” 

Kako kaže, poslednjih godina je vidljiv veliki upliv politike u obrazovni proces, koji ide dotle da se pod političkom lupom gleda i najmanja promena u školstvu. 

- Uvek može gore, naravno, ali nije li lepo znati da zbog nama malih propusta u iole normalnoj državi kreće smena odgovornih, bez obzira na to što su na poziciju stigli pre šest meseci. Uz ''nismo to mi'' opravdanje, odgovornih nikad nema, kao ni promene - zaključuje novinarka Jutarnjeg.