ALEKSANDRA PREŽIVELA NEMOGUĆE: Razbojnici je u 10 dana napali NOŽEM, pa PIŠTOLJEM!

Srpska odbojkašica Aleksandra Uzelac sa velikim uspehom nastupa za brazilski Fluminense, ali prethodnih mesec dana nisu joj ostali u lepom sećanju.

Nažalost, Aleksandra je doživela dve traume, pošto je dva puta na ulicama Rio de Žaneira napadnuta, prvo nožem, a zatim i pištoljem.

Sada je objasnila kako je izgledao prvi napad.

- Vraćala sam se sa drugaricom sa večere, vozile smo bicikl po stazi koja je predviđena za to. Pored je trotoar za pešake, onda deo gde je zasađeno drveće - okolo je korenje i kamenje, pa onda put kojim idu automobili - koji je niži, nije u istoj ravni. U suštini nemoguće je sa staze da izađeš bicklom na put... Ja sam išla prva, ona iza mene. Kako sam se zaletela - dvojica su naletela na mene. Podigli su majice i izvadili noževe. Ma to su bukvalno bile mačete - baš ogromni noževi. Ne znam ni kako su im stali ispod majice. Krenula sam da vrištim i nisam znala šta ću. Skrenula sam na taj put... Mogu da kažem da me sam bog spasio jer nisam čak ni pala s bicikla, a izletela sam na put gde su automobili, motori - započela je Aleksandra svoju ispovest za "Mozzart sport".

Nije se zaustavljala.

- Mogao je da me udari auto ili bilo šta drugo. Drugarica nije uspela da pređe, nego je pala. Ja sam vozila preko tog korenja kao nikad u žviotu... Jedan je krenuo za mnom, a drugi je otišao kod nje. Stala sam, bacila bicikl, sačekala nju i zaustavljala kola. Nisam mogla ništa drugo... Stao nam je taksi, nekako smo uletele i zajedno smo otišle do policije. Tamo nisu ništa uradili, samo su nas odvezli kasnije kući. Sve se to desilo vrlo blizu policijske stanice. Veoma sam se istraumirala, bilo je baš jezivo i nikako ne mogu tu sliku - kada oni kreću na nas noževima - ne mogu da izbacim iz glave. Niko nije prišao da nam pomogne jer ljudi ne znaju šta tim napadačima može da padne na pamet i na šta su spremni.

Foto: Tanjug/AP

Samo nedelju i po dana kasnije, ponovo se našla na meti razbojnika.

- Vraćala sam se iz kluba do stana, bila sam sa drugaricom na večeri. Pre toga smo gledale fudbalere Fluminensea, sve je bilo super. Zaustavile smo Uber, ušle u kola... Ja sam mom dečku Danilu napisala poruku da je sve u redu i da stižem kući za 30 sekundi, pošto živim 100 metara od kluba. Gledala sam u telefon, a drugarica me uhvatila za ruku i počela da viče: "Uzi, Uzi, Uzi...". Ja pogledam, kad ono ispred nas stoje dva auta, iza takođe, pored dva motora. Izlaze muškarci sa fantomkama i pištoljima. Dvojica su stala ispred kola, a ostali su na svaka vrata pokucali sa pištoljem. Na portugalskom su vikali da im damo sve što imamo. Otvorili su vrata i stavili nam pištolje na glavu.

Pojasnila je zatim šta se onda dogodilo.

- Mi smo vrištale, četiri pištolja i to ona sa prigušivačima su nam bila oko glave. Ispretresali su nas, a jedan je krenuo i da uđe u kola, ali smo mi nekako uspele da iskočimo i krenemo da trčimo. Ništa nam nije bilo u glavi, samo da dođemo do kluba, jer smo znale da ćemo tamo biti bezbedne. Sve to je bilo u mojoj ulici... Kad smo stigle i spasile se, dali su nam vodu. Bile smo u šoku, počele smo da plačemo...

Srpska odbojkašica je čak uspela da sačuva telefon.

- Ja nisam imala torbu, niti bilo kakav nakit... Pošto je auto bio zatamljen, znala sam da ne mogu da me vide, pa sam ja telefon bacila iza sebe i sela na njega. Dok su me pretresali nisu primetili mobilni. A kad smo krenule da trčimo, ja sam ga stavila u šorts. Tačno se vidi na snimcima koje smo kasnije pregledale kako držim telefon. I vozač je pobegao sa nama. Drugarici su uzeli torbicu, dokumenta, ključeve od stana... Meni su samo ključ od stana. Sve to teško može da se opiše. Mi u Srbiji smo tako nešto videli samo na filmu. Tek kad ti se stvarno nešto tako desi, vidiš koliko je strašno - poručila je Aleksandra.

BONUS VIDEO