PRIRUČNIK ZA BEKSTVO: Crnogorac reprezentivac ukrao mini-bus i POBEGAO iz Ukrajine!

Odbojkaš Crne Gore, Rajko Strugar, doživeo je scene vredne Holivuskog filma tokom poslednjih dana svog boravka u Ukrajini.

Naime, Strugar koji igra za Rešetilovku je, zajedno sa saigračima, odlučio da ukrade mini-bus i na taj način pobegne iz ratom pogođene zemlje.

- Nas trojica stranaca smestili smo se u bunker, zapravo u podrum. Tražili smo pomoć od menadžera kluba da izađemo iz zemlje, razgovarali smo s njim, ali dobili smo veoma neodređene odgovore: kako ćete, gde ćete, možda su putevi zatvoreni… Hteli smo da platimo koliko treba i kome god samo da se prebacimo do granice, ali ništa, nismo naišli na razumevanje - izjavio je za crnogorske medije.

Kako nisu mogli da nađu pomoć od strane kluba, odlučili su da preuzmu stvar u svoje ruke.

- Ispred zgrade je bio parkiran klupski mini-bus, makar 4-5 dana je bio tu, niko ga nije koristio. Tokom dve večeri u podrumu napravio sam plan puta, rekao sam mom saigraču Belorusu Kirilu Krsnevskom: “Ja idem mini-busom, s tobom ili bez tebe i ne osvrćem se.” On je bio skeptičan, ali u subotu ujutro rano, kada sam se probudio, on je bio već spreman. Upalili smo vozilo i krenuli - opisao je Strugar.

Ipak, ni tada njihovim mukama nije bio kraj. Neko je, naime, primetio da nema mini-busa.

- Ljudi iz kluba su videli da nema vozila i raširili su vest na društvenim mrežama, sa našim fotografijama, da smo ukrali mini-bus, da mole svakoga ko nas vidi da nas zaustavi, ali su to objasnili brigom za našu bezbednost. Istovremeno, prijavili su nas i policiji. Znam da to što sam uradio može da se tumači i ovako i onako, ali to je bilo jedino rešenje u tom momentu, jer drugog rešenja nisam imao, osim da čekam nešto, nekoga… A, nije bilo vrieme za čekanje, već za akciju. Poltava je na auto-putu koji vodi od Harkova do Kijeva, dobro se, nažalost, zna kakve se borbe vode oko tih gradova i koliko je put između njih važan. Takođe, klub ima još vozila, a ovo niko nije danima koristio - iskreno je ispričao.

 

 

Satima su putovali kroz ratnu zonu.

- Imao sam spremnu rutu, ali naišli smo na prepreke: dva porušena mosta, barikade… Morali smo da idemo okolnim, seoskim putevima, čuli smo avione kako nadleću, kao i da je bilo detonacija u blizini Poltave… Celo vreme su nas zvali ljudi iz kluba, nismo se javljali na telefone, ali imali smo i dodatni stres zbog toga - izjavio je.

Međutim, policija ih je zaustavila pre nego što su uspeli da se domognu granice sa Moldavijom.

- Čim je glavni čovek na tom punktu otišao sa našim dokumentima znao sam da je problem. Kada se vratio rekao nam je da moramo da napustimo mini-bus, jer su dobili prijavu za krađu. Bili su ljubazni, bilo im je jasno u kakvoj smo situaciji, ali nisu imali izbora. Na kraju nas je primio stariji bračni par iz Moldavije, koji je išao baš na taj granični prelaz - pričao je Strugar o sreći u nesreći koja ih je zadesila na kraju.

Ono što je za njega predstavljao dodatni stres, jeste da je do njega stigla vest da je njegov otac krenuo iz Crne Gore u Ukrajinu da ga traži.

- On je na dan kada je počeo rat krenuo iz Crne Gore, stigao je u Moldaviju da bi me sačekao negde. Bili smo u kontaktu, dogovorili smo gde da se nađemo, ali kada sam mu javio da sam ostao bez vozila, on je odlučio da krene ka meni. Ušao je u Ukrajinu, a ja bežim iz Ukrajine. Sreli smo se na 50-ak kilometara od granice u ukrajinskoj teritoriji, moj saigrač i ja smo promenili treće vozilo i na kraju stigli u bezbednu zonu. Možda i u poslednji čas, jer sam čuo da je taj granični prelaz bukvalno zatrpan - rekao je.

Strugar je na kraju ipak srećno izašao iz ratne zone, i sa sobom doneo zastrašujuću, ali izuzetno zanimljivu priču iz Ukrajine.

BONUS VIDEO