DA LI JE OVO JEZIK VANZEMALJACA?

Foto: pixabay.com

Moglo bi se reći da imaju sličnosti...

Zbog toga je potpuno prirodno što su ljudi opčinjeni njome, i što - uvereni da je nemoguće da smo mi ljudi sami od sebe došli na ideju da se opismenimo i zagradimo - tvrde da su to učinili vanzemaljci koji su došli i dali nam prve kraljeve.

Nećemo se time sada baviti, budući da smo tu tematiku već obrađivali, već ćemo se koncentrisati na to kako je zvučao jedan od najdrevnijih vladarskih jezika na svetu, akadski. Konkretno, kako je na njemu zvučao Ep o Gilgamešu, jedno od najveličanstvenijih književnih dela u istoriji čovečanstva.

Akadski jezik je izumrli semitski jezik, deo šire afroazijske porodice jezika, koji je korišćen na tlu drevne Mesopotamije, paralelno sa sumerskim (koji se smatra izolovanim jezikom, pošto ne može da se svrsta ni u jednu grupu).

Foto: pixabay.com

Pismo na kojem je zapisivan akadski je bilo klinasto, na glinenim tablicama, a ime je dobio po gradu Akadu. U pitanju je grad koji je krajem trećeg milenijuma pre nove ere postao prestonica Akadskog carstva i administrativni i kulturni centar Mesopotamije, ali se već sredinom tog hiljadugodišta pojavljuju tekstovi zapisani isključivo na njemu.

Na početku drugog milenijuma pre nove ere dve grane akadskog jezika se razvijaju, i to asirski i vavilonski.

Kada je sumerski jezik izumro kao živi jezik i postao lingva franka učene klase (slično latinskom u srednjem veku), akadski je postao lingva franka sveukupno gledano, a to će i ostati do 8. veka p.n.e. kada će biti marginalizovan od strane aramejskog (jezika kojim će kasnije govoriti Isus Hrist).

Foto: pixabay.com

Nakon toga će preuzeti ulogu sumerskog i biće korišćen od strane učenjaka i sveštenika u hramovima, a poslednja glinena tablica na njemu datira iz 1. veka nove ere. Ipak, postoje mnoge reči iz akadskog koje danas koriste Asirci, urođenička grupa koja priča neoaramejskim a koju islamisti misle da unište (samo delimično zbog toga što su hrišćani).

Ep o Gilgamešu je nastao pre oko četiri hiljade godina, cirka 2100. p.n.e, tokom perioda koji istoričari danas nazivaju Treća dinastija Ura. Smatra se prvi velikim književnim delom, i jednim od najvećih i najznačajnijih ikada.

Književna istorija o Gilgamešu počinje sa pet sumerskih pesama o Bilgamešu, što je njihovo ime za istog čoveka, koji je bio kralj grada Uruka. Ove odvojene priče su kasnije iskorišćene kao izvor.