Zašto pokojniku dajemo 40 dana i kakve to veze ima sa DNK? Rezultati naučnih ispitivanja će vas ZAPREPASTITI

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

DNK su "dekodirali" Votson i Krik 1953. godine. Oni su zaključili da je DNK molekul sastavljen od dva lanca koji su spiralno uvijeni jedan oko drugog. Za to su nagrađeni Nobelovom nagradom.

Ruski naučnik Petar Petrovič Garjajev,  doktor biologije, akademik Medicinsko-tehničke akademije nauka Rusije, otkrio je 1993. godine nešto veoma zanimljivo.

Garjaev je eksperimentisao laserom promenljivog vizuelnog spektra i svetlosti, koja je prodirala kroz vakumsku komoru, počela je da se oblikuje po uzorku DNK koji je bio unutra. Ponovio je eksperiment sa DNK, ali svetlost je ponovo zadržala oblik.

Foto: pixabay.com Foto: Ilustracija Misterija DNK DNK je dugačak 500 milijardi kilometara. To je kao dva solarna sistema... U njemu su upisani svi podaci o nama od dlake obrve do emocija, od boje očiju do bolesti.

Danas je to poznato kao "DNK fantom efekat" koji je ostao misterija. Spektrometar, za koji su naučnici mislili da je neispravan, registrovao je "fantome" tokom 40 dana.

Garjajev tvrdi da se zapis informacije dešava na talasnom nivou, elektromagnetnim i zvučnim emisijama. Na tom principu osnovao je novi naučni pravac, "talasnu genetiku".

 

 

- Ispostavilo se da je naš molekul DNK antena, jer sadrži atome metala koji služe kao neka vrsta prijemnika koji je usmeren prema kosmosu, odakle prima neke upravljačke kosmičke informacije - tvrdi akademik Garjajev.

Zašto dajemo 40 dana? Da li je koincidencija narodno verovanje da se duh pokojnika 40 dana zadržava posle smrti, ili da upravo toliko Tibetanci umrlom čitaju "Tibetansku knjigu mrtvih" sa uputstvima kako da se ponaša na onom svetu!

Molekul DNK u vodenom rastvoru emituje zvuk, proizvodi složenu melodiju sa muzičkim izrazima koji se ponavljaju.

- Melodija je interesantna i to je sam po sebi zanimljiv fenomen, ali, kada sam ga ozračio ultrazvukom, umesto složene melodije ostala je samo jedna usamljena nota - rekao je Garjaev.

Šta se dešava kada se prekine "zvučna veza" sa kosmosom?

- Postoji jednostavan eksperiment sa ikrom žabe kada se stavi u komoru od 80 odsto nikla i gvožđa, gde postoje svi uslovi za normalan razvoj ćelije sa jednim izuzetkom - nema spoljašnjeg elektromagnetnog okruženja. U tom nenormalnom elektromagnetnom okruženju embrioni se pretvaraju u čudovišta i niko od njih i ne dođe do stadijuma žabe.

 

 

Dakle, nama je apsolutno neophodno spoljašnje elektromagnetno okruženje. Ono stvara svojevrsni talasni metabolizam, talasnu regulaciju koja dolazi iz kosmosa - objašnjava Garjajev.

Šta će laser u DNK? - Sarađivao sam sa veoma velikim fizičarima i pokazali smo da DNK može da radi kao laser. Eksperimentalno smo dokazali takozvanu "superluminescenciju". Postavlja se pitanje: Šta će laser u DNK? Laserska svetlost može da čita strogo definisanu informaciju sa strogo definisanih holograma DNK - objašnjava Garjajev.

Ruski akademik smatra da DNK generiše radio talase i laserske zrake koji grade informacione holograme. Na taj način ćelije embriona, primivši talasnu informaciju, stvaraju neku vrstu skice koja pokazuje gde i kako treba da rastu noge, oči, nos i drugo.

Ljudski organizam je veliko ćelijsko društvo koje se sastoji od milijardi ćelija i svaka od njih razmenjuje sa susednom podatke. Nervni procesi se prostiru veoma malom brzinom (10 metara u sekundi), što je dovoljno da ćelijsko društvo funkcioniše na niovu bakterije. Ni brzina svetlosti nije dovoljna da bi obišla stotine milijardi ćelija i donela im sve informacije.

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Na koji način se rešava problem takve ultra brze komunikacije?

Petar Garjajev i kolege su zaključili da kada foton naleti na nešto, on nestaje, a njegova informacija se trenutno prenosi na drugi foton. Jedan foton postaje drugi. Kasnije, ovo kvantno svojstvo je nazvano teleportacija.

 

 

Godine 1997. austrijski naučnici su eksperimentalno dokazali da se foton može teleportovati, odnosno trenutno prenositi sa jednog mesta na drugo, uz očuvanje informacije.

- Oni su veoma jasno pokazali da foton može da se teleportuje, a naša DNK, naši hromozimi, rade na principu fotona. To znači da naše ćelije komuniciraju jedna sa drugom beskonačnom brzinom. Ukratko, koncept vremena tamo nestaje - tvrdi profesor Garjajev.