5 MITOVA O DROGAMA I ISTINA KOJA SE KRIJE IZA NJIH

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Nasuprot tome drug koji se "navukao" vam je verovatno pričao kako ćete tako spoznati suštinu postojanja, biti jedno sa univerzumom i izlečiti sve moguće bolesti.

Međutim, kao i većina stvari oko koje se mišljenja toliko razlikuju, veći deo onoga što vam je pričano zapravo nije tačno.

Mit 1: Poludećete od LSD-a

Probajte LSD više od sedam puta i postaćete potpuno ludi. Vlasti će vas uhapsiti i u vašem dosijeu napisati "ludilo", a porodica će vas poslati u "ludaru". Ukoliko budete imali sreće, počećete da verujete da zakoni fizike ne važe za vas, što će vam omogućiti da pobegnete iz sopstvenog pakla (tako što ćete pokušati da "poletite" sa krova neke zgrade ili pokušati da izbegnete saobraćaj).

Stvarnost:

Prvi problem sa ovim mitom je što "lud" zapravo nije pravi zakonski termin, osim u veoma retkim slučajevima kada se u odbrani izjašnjavate ludim. Uz to, ne postoji naučno priznato mentalno oboljenje koje se može dijagnostifikovati samo na osnovu prethodnog korišćenja droga.

Drugi problem sa ovim mitom je što od LSD ne možete da poludite. U jednom istraživanju 1960. godine, 2.000 osoba je dobilo LSD, od kojih je polovina imala mentalno oboljenje ili je bilo genetski predisponirano za mentalna oboljenja. Samo 0,13 odsto učesnika je imalo neki oblik psihotičnog ponašanja, a skoro svi ti učesnici su već imali neko mentalno oboljenje. Naučnici pretpostavljaju da LSD ne "uzrokuje" psihoze, već ih pokreće - što znači da ljudi koji pokazuju psihotično ponašanje već imaju bazične mentalne probleme. Čak i tako, mnoge horor priče o tome kako su ljudi skakali sa nadvožnjaka nakon "tripa ne esidu" su jednostavno izmišljene.

Dakle, ponašanje poput budilnika za korisnikovu uspavanu psihotičnu tendenciju je nešto čime je LSD najbliže "uzrokovanju ludila". Međutim, čak i psihoza uzrokovana drogom nije tačno "ludilo", kako se uglavnom definiše. Pre svega, ona je privremena, tj. dešava se samo prilikom korišćenja i prestanka korišćenja droge. Simptomi takvih psihoza su iluzije i halucinacije - a da li znate koja druga, potpuno legalna droga može da uzrokuje identične simptome?

Tako je: Alkohol zapravo uzrokuje mnogo veće psihoze od LSD-a. Istraživanje iz 2007. godine je pokazalo da više pacijenata (preko 160.000 ljudi) ima dijagnostifikovane psihoze uzrokovane alkoholom, nego oštećenja jetre uzrokovane alkoholom (ciroze).

Mit 2: Prirodne droge nisu toliko loše

Ovo ste verovatno čuli od vaših hipi prijatelja: "Ne veruj da su sve rekreativne droge opasne! Ono što ja tebi dajem su biljke i pečurke ubrane iz Majke Zemlje! Bolje je da uneseš nešto prirodno u svoje telo nego neku hemikaliju koja je izašla iz neke fabrike!"

Stvarnost:

Počnimo od očiglednog. Činjenica da je supstanca "prirodna" ne znači apsolutno ništa kada su u pitanju mogući rizici i koristi. Na primer, opijum, koji se dobija direktno iz maka, predstavlja narkotik koji stvara jaku zavisnost i može veoma lako ubiti ukoliko se previše konzumira.

Svima omiljena prirodna droga, marihuana je skoro identična kao sama deifinicija sintetičke droge - LSD - u smislu opasnosti po život, ali zato stvara veću zavisnost. Alkohol, na primer, skoro je jednako opasan po život kao kokain, morfijum i heroin.

Neuropsihofarmakolog Dejvid Nat je zahvaljujući svom istraživanju uspeo da napravi listu droga po tome koja najviše šteti korisnicima i drugim osobama. Dok se pečurke nalaze na dnu liste, nešto iznad su ekstazi i esid koji se prave u kućnim laboratorijama. Marihuana i duvan se nalaze pri vrhu tik uz omiljenu sintetičku drogu Voltera Vajta, a na samom vrhu se nalazi alkohol.

Dakle, samo zato što je droga prirodna ne znači nužno da je i bezbednija - što je u nekim slučajevima potpuno obrnuto. U prvom mitu smo naveli da LSD, kao prva asocijacija na sintetičku drogu, može da prouzrokuje psihotičko ponašanje kod korisnika koji imaju predispozicije za njega. Da li znate koja druga droga može da učini isto? Ukoliko ste pomislili na prvu asocijaciju na prirodnu drogu - marihuanu, upravu ste.

Mit 3: "Anđeoski prah" 

U prvobitnom filmu "Terminator", kada policajci vide čoveka sa super-moćima kako razbija zidove, kažu "Verovatno je na PCP-u". Ipak, svi znaju da PCP (FCP - fenciklidin ili "anđeoski prah") uzrokuje nasilno ponašanje, daje nadljudsku snagu i čini da poludite. Kada je američki reper Big Lurč ubio svoju devojku i pojeo delove njenog tela, pre desetak godina, okrivio je PCP.

Dakle, osoba na PCP-u je najgora noćna mora policije, instant psihopata koji odbija pendreke, prevrće kola golim rukama i lomi lisice kao da su od šećera.

Stvarnost:

Naučna istraživanja su pokazala da PCP ne uzrokuje nasilno ponašanje korisnika osim ukoliko ti korisnici nisu već predisponirani za takvo ponašanje. Drugim rečima, ukoliko vam malo fali da iskalite svoj bes na veoma nasilan način, pogodite šta će se dogoditi kada uzmete PCP?

Kada su u pitanju super-moći, PCP nije serum od kojeg postajete Hulk. Ono što je istina, međutim, jeste da PCP utiče na vašu percepciju - tako da možete pomisliti zaista da ste Hulk - i deluje kao anestetik protiv bolova, tako da možete da pomislite da imate super-jako telo koje želite da testirate protiv armiranog betona. U tom smislu, PCP je isti kao bilo koja droga ili alkohol, za koji se za razliku od PCP-a zna da uzrokuje agresiju.

Ne kažemo da je PCP dobar za vas, niti da treba da ga koristite, već samo kažemo da nije u pitanju nikakva magija.