REŠENA MISTERIJA: Evo zašto vaj-faj po evropskim vozovima NIGDE NE RADI! Odgovor je vrlo jednostavan

Performansi i kvalitet besplatnog interneta (Wi-Fi) u evropskim vozovima su veoma loši, a jedan od glavnih razloga za to su tehnički problemi, odnosno to što brzo kretanje menja frekvenciju signala.

Industrijski analitičar u firmi za pružanje tehničkih podataka Ukla (Ookla) Luk Kiho rekao je za briselski Politiko da velika brzina voza predvidljivo otežava vaj-faj antenama u vagonu - ili pametnim telefonima, održavanje stabilne veze između promenjivih mobilnih dalekovoda.

Ako voz ide brzinom od 200 kilometara na sat, uređaj bi mogao da prelazi preko ćelijske lokacije svakih 45 ili 60 sekundi, što je brza promena.

To predstavlja tehnički izazov koji se naziva Doplerov efekat. To se događa kada brzo kretanje menja frekvenciju signala - poput promene tona sirene, što može da utiče na održavanje stabilne veze.

U francuskim SNCF vozovima, putnici koji se prijavljuju na vaj-faj dobijaju iskačuće upozorenje da zbog nedostatka pokrivenosti i brzine, kvalitet vaj-faj mreže može da se razlikuje od onog u kući ili stanu, a savetuje se da se ne gledaju online videozapisi jer to doprinosi ograničavanju protoka interneta.

Dodaje se da loš vaj-faj u vozovima nije samo stvar brzine ili broja dalekovoda jer mnoge kabine nisu dizajnirane da propuštaju radio-frekvencije.

- Mnogi vozovi su istorijski koristili prozore s metaliziranim ili niskoemisionim staklenim premazima koji inherentno ne šire signale - rekao je Kiho.

Foto: Tanjug/AP Matthias Schrader

Takav raspored kabinu čini sličnom nekoj vrsti Faradejevog kaveza - elektromagnetnom oklopu koji blokira bežične signale, slično onome što uzrokuje da vaš telefon prekida pozive u liftu ili sprečava izlazak mikrotalasnog zračenja.

Prošle godine, belgijska železnička kompanija SNCB odustala je od postavljanja vaj-faj mreže u svojim vozovima zbog "visokih troškova implementacije i pokrivenosti telekomunikacijskih operatera i odlučila je da prebaci odgovornost na telekomunikacijske kompanije dok je sama investirala u "uklanjanje premaza" za stakla koja odgoivaraju mobilnim signalima.

- Telekom operateri zato moraju da poboljšaju kvalitet signala i pokrivenost u blizini železničke infrastrukture - rekao je portparol kompanije.

Takođe, dodaje portal, fizika radio frekvencija je dobro utvrđena - obim koji se obično koristi za 5G u Evropi nije dobar za probijanje kroz drveće i lišće, koje često obrubljuje železničke pruge, što otežava direktno dosezanje do kabina ili korisnika telefona, za razliku od 4G, gde frekvencije nižeg obima koje se obično koriste ne mogu da prenesu toliko podataka, ali putuju dalje i bolje se nose s preprekama.

- U našim podacima svakog leta vidimo značajno smanjenje performansi mobilne mreže u područjima s gustim lišćem - kaže Kiho.

Švajcarska ubedljivo prednjači, sa brzinama ugrađenog vaj-faja skoro 30 puta većim nego u Austriji i Holandiji i bila je jedina zemlja u Uklinom uzorku koja je premašila granicu od 25 megabita u sekundi srednje brzine preuzimanja, što je minimalna osnova za pouzdano korištenje interneta.

Neki železnički operateri sada se doslovno okreću ka satelitskim provajderima da bi popunili praznine u pokrivenosti duž železničkih ruta, pa tako Češke železnice eksperimentišu sa Starlink mrežom Ilona Maska, dok francuski SNCF navodno razmatra i američku konstelaciju i svog francusko-britanskog rivala, Eutelsat.

Iako satelitska povezanost dobro funkcioniše kada se radi o avio-saobraćaju, navodi Kiho, to možda nije "najbolje rešenje", već dodatak ukupnoj mešavini povezanosti.