TELO ŠALJE SIGNALE: Kako da znate da li unosite dovoljno proteina kroz ishranu

Autor:

Lifestyle

19.01.2022

18:20

Nedostatak proteina označava stanje kada nam u organizmu nedostaje proteina koje unosimo ishranom.

TELO ŠALJE SIGNALE: Kako da znate da li unosite dovoljno proteina kroz ishranu

pexels.com

Proteini su hranljive materije potrebne našem telu da sa razvija, ali i za obnavljanje ćelije kako bi  pravilno funkcionisale. Nalaze se u širokom spektru namirnica i važno je unosite ih dovoljno kroz  ishranu svakog dana. Koliko proteina nam je potrebno u ishrani zavisi od naše težine, pola, starosti i zdravlja. Zadovoljavanje naših potreba za proteinima lako se postiže unosom raznovrsne hrane. Proteini iz hrane potiču iz biljnih i životinjskih izvora kao što su meso i riba, jaja, mlečni proizvodi semenke i orašasti plodovi i mahunarke poput pasulja i sočiva. A da li ih dobijamo dovoljno svakog dana možemo da saznamo uz pomoć znakova koje nam šalje naše telo. 

Nedostatak proteina – prvi simptomi

Nedostatak proteina ukazuje nam da konzumirano hranu siromašnu proteinima. Trebalo bi da dobijamo najmanje 10 odsto dnevnih kalorija iz proteina.  Obično se  nedostatak proteina može javiti kod ljudi sa posebnim zahtevima, kao što su starije osobe i ljudi  koji se pridržavaju stroge vegetarijanske ili veganske dijete.

Prvi simptomi nedostatka proteina su:

* trošenje i skupljanje mišićnog tkiva

* edem (nakupljanje tečnosti, posebno u stopalima i gležnjevima)
* anemija (nemogućnost krvi da isporuči dovoljno kiseonika ćelijama, obično uzrokovana  nedostatkom u ishrani, kao što je nedostatak gvožđa)
* spor rast (kod dece).

pixabay.com

Žena jede

 

Proteini u krvi pomažu u sprečavanju nakupljanja tečnosti u tkivima

Jedan od najčešćih znakova da ne dobijamo dovoljno proteina je otok, koji se naziva i edem, posebno u stomaku, nogama, stopalima i rukama. Proteini koji cirkulišu u krvi pomažu u sprečavanju nakupljanja tečnosti u tkivima. Ali, mnogo je uzroka koji mogu izazvati edem, pa je potrebno konsultovati se sa lekarom u slučaju da je u pitanju nešto ozbiljnije.

Proteini utiču na promenu raspoloženja

Naš mozak koristi supstance koje se zovu neurotransmiteri za prenošenje informacija između ćelija. Mnogi od ovih neurotransmitera su napravljeni od aminokiselina, koje su gradivni blokovi proteina. Dakle, nedostatak proteina u ishrani može značiti da naše telo ne može da proizvede dovoljno tih neurotransmitera, a to bi promenilo način na koji naš mozak funkcioniše. Sa niskim nivoom dopamina i serotonina, na primer, možemo da se osećamo  depresivno ili preterano agresivno.

Problemi sa kosom, noktima i kožom

Kosa, nokti i koža se sastoje od proteina poput elastina, kolagena i keratina. Kada naše telo ne može da ih proizvede, dešva se da nam je zbog toga proređena kosa, suva kožu koja se ljušti ili se javljanju neravnine na noktima. Ishrana nije jedini mogući uzrok, naravno, ali to je nešto što treba uzeti u obzir.

Nedostatak proteina utiče da osećamo slabost i umor

Istraživanja pokazuju da samo nedelju dana neunošenja dovoljno proteina može uticati na mišiće odgovorne za naše držanje i kretanje, posebno ako imate 55 ili više godina. Tokom vremena, nedostatak proteina može dovesti do gubitka mišićne mase, što zauzvrat smanjuje našu snagu, otežava održavanje ravnoteže i usporava metabolizam. Takođe može dovesti i do anemije. Tada naše ćelije ne dobijaju dovoljno kiseonika, što nas čini umornim.

Podsticaj osećaja gladi, rane sporo zarastaju

Nedostatak proteina podstiče osećaj gladi. Ako želite da jedete i pored redovnih obroka, to može da znači da nam je potrebno više proteina. Istraživanja su pokazala da konzumiranje hrane bogate proteinima pomaže da se osećamo sito tokom dana.

Osobama koje imaju malo proteina često je potrebno više vremena da saniraju posekotine i ogrebotine. Isto važi i za uganuća i druge nezgode povezane sa vežbanjem. To može biti signal da telo ne proizvodi dovoljno kolagena.

Nedostatak proteina menja nivo "dobrih" bakterija

Amino kiseline u krvi pomažu imunološkom sistemu da stvori antitela koja aktiviraju bela krvna zrnca da se bore protiv virusa, bakterija i toksina. Proteini su nam potrebni za varenje i apsorpciju drugih hranljivih sastojaka koji nas održavaju zdravim. Takođe, postoje dokazi da protein može da promeni nivo „dobrih“ bakterija koje se bore protiv bolesti u crevima.

Kvašiorkor – teška pothranjenost usled manjka proteina

Osobe koje ne dobijaju dovoljno proteina obično se loše hrane. Stariji ljudi i osobe obolele od raka mogu da imaju problem da unose onoliko proteina koliko im je potrebno. Teška pothranjenost zbog nedostatka proteina naziva se kvašiorkor.  Kvašiorkor je bolest koja ukazuje da ishrani nedostaje dovoljno belančevina. Javljaju se crne lezije na koži i karakteristični otok na trbuhu, a ova bolest može da izazove dijareju, mršavljenje, anemiju, usporen rast i psihološke i mentalne probleme. Češće se javlja kod dece nego kod odraslih.

 

Komentari (0)

Loading