STRUČNJACI ZARATILI ZBOG PLJESKAVICA! Jedan tvrdi je meso KANCEROGENO zbog zamrzavanja! (VIDEO)

Foto: pixabay.com

Čuli smo mnogo puta da se u mleveno meso dodaju hrskavice, loj, soja... kako bi ono bilo teže, a zarada veća. Na pitanje kakvo meso jedemo u Jutarnjem programu TV Prva odgovor je dala Tamara Bošković iz Uprave za veterinu.

"Zna se tačno šta pljeskavica, burger ili ćevapi moraju da sadrže, a to je samo mleveno meso, so i ništa od drugih dodataka. Ovo što ste vi naveli - hrskavice, loj, soja...je prevara u hrani ili zloupotreba i to nije dozvoljeno da se naziva pljeskavicom. Ne možemo da negiramo da postoje takvi slučajevi, vrlo često su proizvođači skloni dodacima koji nisu nebezbedni za hranu, ali ne pružaju taj kvalitet koji bi trebalo da pružaju".

Ono što nas definitivno sve zanima je kako da prepoznamo zdravo, dobro meso kada uđemo u prodavnicu, a kuvar Milan Stojanović je to objasnio.

"Mleveno meso bi trebalo da bude zrnasto, čim ono liči na paštetu to znači da je mnogo puta samleveno, odnosno da ima brašna", rekao je on, dodajući da se najčešće dodaje krompirovo ili sojino brašno.

"Nažalost, miris možemo da osetimo tek kada ga kupimo. Kupujte na sigurnim mestima, u velikim lancima, što ne znači da u maloj mesari i radnji neće biti dobro i kvalitetno. Meso se nakon klanja ne jede dva dana, ono je sve mekše i lepše ako se čuva na određenoj temperaturi. Mislim da tu nema problema, najveća bojazan je kod mlevenog mesa. Ima šminke, treba gledati da to bude zrnasto meso", poručio je on.

I stručnjak za meso sa Poljoprivrednog fakulteta prof. dr Vitomir Vidović objasnio je šta treba da gledamo kada kupujemo meso, a istakao je i da ako se predugo čuvaju zamrznuta, mesa postaju kancerogena.

"Osnovni parametri za kvalitet mesa, treba da jedemo meso koje nas podmlađuje – dakle, proteinski ili aminokiselinski sastav mesa, nisu sva mesa jednaka. Teleće, juneće, od starih krava, tu se poznaje po boji, što je boja tamnija, to je grlo starije.

Neka mesa kao što je goveđe, svinjsko i pileće ne smeju dugo da se drže zamrznuta jer oksidiraju i menjaju hemiju mesa i postaju kancerogeni. Sva mesa ispod 16 odsto proteina su kancerogena, naravno, mi to ne znamo kad dođemo u radnju. Zamrznuta mesa ne mogu dugo da stoje u prodavnici kao sveža, brzo oksidiraju, oni su promenili svoju mikrobiološku vrednost, pa moraju brzo da se šalju u preradu za kobasice, kulen, proizvode polutrajnog karaktera. Roštilj meso, pljeskavice, kobasice, ražnjići, to mora brzo da se potroši jer takva mesa menjaju hemiju mesa, menjaju svoju mikrobiologiju i biološku vrednost i na neki način deluju mutantno, utiču na promenu telesne ćelije", tvrdi profesor, dok Tamara Bošković iz Uprave veterine to demantuje.

"Ja bih da demantujem sve što je profesor rekao, meso ne može da bude kancerogeno, pošto zamrzavanje mesa i trajnost mesa ne utiču na mutaciju. Iznenađena sam da jedan profesor fakulteta daje takve izjave, sa druge strane, zamrzavanje mesa je konzervisanje mesa baš zato da bi se sprečio razvoj mikroorganizama. Tačno je da se menja kvalitet mesa što duže stoji zamrznuto, ali nikako se ne menja bezbednost mesa. Po pravilniku kod nas, najduže sme da bude zamzrnuto 12 meseci. Drugo, zamrznuto meso ne sme da se stavlja u maloprodajni objekat, ide direktno u objekat prerade", poručila je ona.