DEČAK (13) POKUŠAO DA SILUJE MAJKU SVG DRUGA, PA IZBEGAO KAZNU! Neće mu se suditi, ali...

Hrvatsku je potresao šokantan slučaj u kojem je 13-godišnjak došao u kuću školskog prijatelja te pokušao da siluje njegovu majku. Nakon toga je imao na online nastavu, a sad treba krenuti u školu, samo u drugi razred.

Ne ulazeći u konkretan slučaj, socijalna pedagogica Matea Babić, ujedno viša stručna savetnica i specijalista Odeljenja za maloletnike Županijskog suda u Zagrebu, izjavila je za 24sata da deca mlađa od 14 godina u Hrvatskoj ne mogu krivično odgovarati pred sudom, ali se s njima može raditi kao da su prošla kroz sudski proces.

- To što nisu krivično odgovorna ne znači da se na njihovo ponašanje ne reaguje. Uključuje se sistem socijalne zaštite i preduzimaju se mere zaštite u skladu sa Porodičnim zakonom i Zakonom o socijalnoj zaštiti. Kada dete nema 14 godina, ono se ne može tretirati krivičnopravno, ali se po rešenju Zavoda za socijalnu zaštitu uključuje u tretman, bilo kroz instituciju ili vaninstitucionalnu zaštitu. Može završiti u Centru za pružanje usluga u zajednici – ranije poznatom kao vaspitni dom - objašnjava Matea Babić, ujedno i potpredsednica Udruženja sudija za maloletnike i porodičnih sudija i stručnjaka za decu i mlade.

Foto: Shutterstock

Dodaje da granica sudskog i van sudskog postupanja (14+) i nesudskog postupanja (mlađi od 14) u praksi nije uvek strogo definisana.

- U nekim državama granica krivične odgovornosti je 10 godina, dok Savet EU podstiče zemlje članice da je postave na najmanje 12 godina, jer deca mlađa od toga, zbog svog mentalnog razvoja, nisu spremna da snose krivičnu odgovornost - navodi.

Svako dete, naglašava Babić, mora da prođe multidisciplinarnu procenu, u koju su uključeni psiholog, socijalni radnik, socijalni pedagog, pedijatar i neurolog, kako bi se utvrdilo da li dete ima određene razvojne teškoće ili možda živi u podsticajno siromašnoj sredini.

- Kada je reč o maloletnicima, postoje različite vaspitne mere. Najčešće uključuju rad stručnjaka iz Centra za socijalni rad sa detetom ili upućivanje deteta u savetovalište za mlade, na primer u službu za mentalno zdravlje. Ako se proceni da su rizici u porodici preveliki, dete se može izdvojiti iz primarne sredine i uključiti u institucionalni tretman. Tada se najpre primenjuje vaspitna ustanova otvorenog tipa, a ako to ne daje rezultate, prelazi se na zatvoren tip, odnosno vaspitno-popravni dom. Kod dece mlađe od 14 godina često se određuje pojačana briga i nadzor, što znači da se nad porodicom uvodi stručni nadzor. Socijalni radnik ili pedagog jednom nedeljno, a po potrebi i češće, radi sa svim članovima porodice, ide u kućne posete i, uočavajući rizike i poteškoće, upućuje dete na tretman dečjem psihijatru. Postoji čitav niz mogućnosti i mera koje se prilagođavaju svakom detetu i porodici – istakla je Babić.

„Prvo napravim procenu porodičnih prilika“

Ona ističe da su deca često simptom porodice.

- Ako dete pokazuje neprihvatljivo ponašanje, uvek nešto u njegovom okruženju ne funkcioniše. Roditelji pritom igraju ključnu ulogu. Ako su deca u sukobu sa zakonom i maloletni su izvršioci krivičnih dela, ja najpre napravim procenu porodičnih prilika i dajem predlog za maloletničku sankciju. Pratim sprovođenje izrečenih mera, u zavisnosti od toga šta sudsko veće odredi. Ako oba roditelja učestvuju u postupku, odazivaju se na razgovore i prisustvuju ročištima, najčešće je reč o izolovanom incidentu i dete se uspešno vraća na pravi put. Međutim, ako jedan roditelj izostaje ili je porodica disfunkcionalna, rizici za buduće probleme su znatno veći. Na osnovu odnosa između roditelja, dete uči kako da kasnije gradi odnose. Uključenost roditelja mi je veliki prediktor budućeg ponašanja deteta. Mi vaspitanjem učimo dete kako da uklopi svoj temperament u društvo – na taj temperament se „lepe“ vaspitanje, iskustvo, sve ono što utiče na razvoj. S detetom se mora raditi, bez obzira na to da li je krivično odgovorno ili nije. A i inače, deci treba mnogo ljubavi, pažnje – decu treba slušati. I treba znati postaviti granice – dodaje Babić.

„Deci ne treba lepiti etikete delinkvenata“

Babić podseća da se maloletnicima, u pravilu, ne sme lepiti etiketa delinkventa.

- Čak i kada dete sa 14 godina dođe pred sud, važno je izbeći etiketiranje, jer ono može gurnuti mladu osobu dublje u kriminalni identitet. Mladima treba pružiti vaspitni uticaj i šansu za povratak na pravi put. U Hrvatskoj se kazna zatvora za maloletnike može izreći samo starijim maloletnicima – od 16 do 18 godina – dok se mlađima izriču vaspitne mere. Zakon prepoznaje i mlade punoletnike – osobe od 18 do 21 godine – kod kojih se takođe razmatra mogućnost primene vaspitnog uticaja. U Škotskoj se, na primer, vodi rasprava da se osobama do 26. godine života prizna status mladih u razvoju. To pokazuje koliko je važno gledati razvojnu dimenziju, a ne samo hronološku dob - zaključuje Matea Babić.

BONUS VIDEO: