HOROR! Na dečaka pao gol dok je bio sa školom na izletu, PREMINUO NAKON 4 DANA U BOLNICI!

U ovako teškoj i traumatičnoj situaciji, pomoć detetu mora biti sveobuhvatna – medicinska, psihološka i emotivna. Evo nekoliko ključnih koraka koje treba preduzeti:

1. Medicinska pomoć – prioritet

Stabilizacija stanja: Već je prevezen u bolnicu i operisan, što znači da je prva faza zbrinjavanja u toku. Potrebno je pratiti sve upute lekara i redovno proveravati stanje deteta.

Neurološki nadzor: Povrede glave zahtevaju stalno praćenje, pa bi dete trebalo biti u ustanovi gde postoji dežurni neurolog ili neurohirurg.

2. Psihološka podrška

Trauma i stres: Ovakve nesreće ostavljaju snažan utisak i mogu izazvati posttraumatski stres. Potrebna je stručna pomoć psihologa – što ranije, to bolje.

Porodična podrška: Roditelji i najbliži treba da budu uz dete, ali smireni i emocionalno stabilni koliko god mogu, jer deca osećaju strah i napetost odraslih.

Poverenje i sigurnost: Dete mora da zna da je sada na sigurnom, da mu svi pomažu i da nije krivo za ono što se dogodilo.

3. Obrazovna i socijalna reintegracija (kasnije faze)

Nakon što se zdravstveno stanje stabilizuje:

Postepeni povratak u školu – uz odobrenje lekara.

Razgovori s učiteljima i vršnjacima – da bi se sprečilo moguće isključivanje, podsmeh ili neprijatnosti.

Motivacija kroz terapiju igrom, umetničkim radionicama, sportom (kada bude moguće).

4. Pravna i institucionalna zaštita

Roditelji bi trebalo da:

Pitanje odgovornosti: Traže da se ispita zašto gol nije bio fiksiran.

Obezbede dokumentaciju: Medicinski izveštaji, policijski zapisnici i izjave svedoka su važni ako se bude vodio postupak.

Obrate se advokatu ako postoji osnov za tužbu protiv organizatora izleta ili uprave sportskog centra.

5. Za roditelje – psihološka podrška i strpljenje

Roditeljima je takođe potrebna pomoć – kako da se nose sa stresom i strahom, a da to ne prenesu na dete.

Svaka reč, dodir i prisustvo ima ogroman uticaj na detetov oporavak.