ČULA SAM DA ZOVE: "MAMA, MAMA!" Šokantna izjava majke devojčice iz Bora, Ivana PRIZNALA da je dobila misteriozni poziv u noći nestanka deteta!

Dvogodišnja devojčica nestala je 26. marta 2024. godine u Banjskom polju kod Bora, a policija je, nakon 10 dana potrage i detaljnih provera svih tragova i informacija, uhapsila dvojicu muškaraca iz Bora, za koje se sumnja da su devojčicu udarili automobilom, a zatim njeno telo stavili u gepek kola i odneli na deponiju.

Majka nestale devojčice Ivana Ilić ispričala je medijima kako je porodica prolazila kroz težak period tokom potrage za detetom, ali i nakon što su saznali da je ubijena.

Kako je objasnila, posebno ih je dotuklo to što su im pojedinci na jeziv način dosipali so na ranu.

- Ljudi su nas zvali sa skrivenih brojeva i policija je pokušala da istraži sve pozive koji su nam bili upućeni. Jedan se baš izdvajao, jer nas je neko pozvao te noći kada je nestala devojčica nestala oko dva sata iza ponoći i u pozadini se čulo "mama, mama". To nas je preplašilo - rekla je majka ubijene devojčice ranije za medije.

Prema optužnici, nestala devojčica je ubijena istog dana, 26. marta 2024, kada su je osumnjičeni Srđan Janković i Dejan Dragijević udarili službenim vozilom JKP "Vodovod" na ulici pored placa.  

Prema optužbi, osumnjičeni su dete onesvešćeno na licu mesta od udarca kola, stavili u zadnji deo automobila, a kada se probudila udavili su je i njeno telo bacili na obližnju deponiju. Odatle ga je navodno Dragijević premeštao više puta, ali telo kao ni odevni predmeti devojčice nikada nisu pronađeni.

 

Okrenula se, a deteta nije bilo!

Majka je ranije opisala da se s decom igrala s loptom oko pet minuta, da je njen sin šutirao loptu, dok nestalu devojčicu to nije interesovalo i da je ona uzimala loptu i bacala je. Rekla je i da se sve to dešavalo ispred prednjeg dela automobila.

- Deca su sve vreme bila ispred auta, trčala su. Napravila sam još pet slika, od kojih je na dve ćerka bila sama, dve na kojima je sin bio sam, sve je trajalo manje od 10 minuta. Sedela sam na ciglama dok sam ih slikala, a onda sam stavila telefon u džep i nastavila da šutiram loptu sa sinom, dok je ćerka sve vreme trčkarala, dolazila do nas, uzimala loptu, bacala je i smešila se. Najviše što sam se udaljavala od njih bilo je tri metra i to ispred vozila, gde su se i oni nalazili. Igrali smo se oko 10 minuta, dok sin nije tražio da pije vode. Videla sam da se ćerka opet penje na brdašce i da je bila na oko pet metara od auta, odnosno bila je na samom početku staze koju sam opisala - rekla je Ivana ranije.

Opisala je da je sin bio pored nje kada je krenula da uzme vodu iz automobila i da je otišla do suvozačkih vrata jer se njen ranac nalazio na suvozačkom sedištu. Dala je sinu vodu, on joj je vratio flašicu koju je vratila u ranac. Sve je, kako je rekla, trajalo oko dva minuta.

- Kada sam podigla pogled ka brdašcetu, videla sam da je nema. Počela sam da dozivam ćerku, tražila sam pogledom po livadi na kojoj su se igrali, a kada sam shvatila da je nema, uzela sam sina za ruku i pošli smo da je tražimo stazicom na brdašcetu. Prolazili smo kroz otvorenu kapiju, koja je bila na jedan ili dva metra od brdašceta. Kapija je bila od malog dvorišta koje smo koristili za čuvanje kokošaka. Kroz to dvorište smo prošli do sledeće kapije, koja je isto bila otvorena i onda je na oko tri metra od bočne strane kuće. Sa sinom smo izašli na stazicu pored kuće koja vodi kroz celo dvorište, išli smo desno, napravili ceo krug koji, po mojoj proceni, ima oko 100 metara, i opet smo došli do zadnjeg dela auta - ispričala je Ivana ranije.

BONUS VIDEO