IMAO JE TVRĐAVU VEĆU OD ŠILEROVE, ČUVAO GA VUK! Bojan je bio strah i trepet devedesetih, svaki kriminalac je hteo da liči na njega - ZAVRŠIO IZREŠETAN U JAGUARU!

Jedan od najopasnijih momaka sa Voždovca i akter kultnog filma "Vidimo se u čitulji", Bojan Petrović, ubijen je na današnji dan pre tačno 28 godina rafalima iz automatskih pušaka dvojice napadača u centru Beograda. Nagađalo se da je Petović likvidiran iz osvete, ali motiv ubistva nikada nije otkriven.

Kobnog 28. februara 1998. godine, u kasnim večernjim satima, Bojan Petrović je u svom braon jaguaru došao do semafora kod prodavnice "Gas", na uglu ulica Carice Milice i Brankove i tu se zaustavio.

Iz zadnjih redova kolone automobila, koji su čekali zeleno svetlo na semaforu, odjednom je uz škripu guma izleteo fijat bez registarskih oznaka i naglo se zaustavio ispred jaguara. 

Foto: STR / AFP / Profimedia

Dvojica mladića potegli su automatske puške i sručili kišu metaka u jaguar, dodali gas i sjurili se preko Brankovog mosta ka Novom Beogradu. Na asfaltu su ostale vruće čaure, a u jaguaru dva beživotna tela.

Sa Bojanom Petrovićem je ubijen i njegov prijatelj Zoran Bogdanović Kepa, koji je sedeo na mestu suvozača. 

Identitet ubica nikada nije otkriven.

Osveta za Voju ili Žuću?

Nagađalo se, ali to nikada nije zvanično potvrđeno, da je ovo ubistvo bila osveta za nestanak i likvidaciju Vojislava Raičevića, zvanog Voja Amerikanac, kome se svaki trag izgubio početkom marta 1997. godine.

Mnogi su Bojana Petrovića pominjali i kao direktno odgovornog za smrt Zorana Dimitrova Žuće, koga je navodno pozvao da se sastanu kako bi poslovao s njegovim prijateljima iz Crne Gore. Žuća je ubijen iste večeri, 6. oktobra 1996. godine, a svedoka nije bilo.

Foto: youtube.com/MasanLekic

Ko je bio Bojan Petrović?!

Bojan Petrović je bio kontroverzna figura beogradskog podzemlja, sa životom ispunjenim luksuzom i opasnostima. 

Bojan je živeo drugačije od ostalih žestokih momaka - nije kao većina odrastao u nemaštini, nego je od rođenja bio finansijski obezbeđen, zahvaljujući svom ocu koji je živeo u Švedskoj i radio za službu.

On je dobro znao sve najpoznatije žestoke momke, mnogo njih mu je prošlo kroz kuću.

Za razliku od oca Vlaste, Bojan nije radio za službu. Njega je privukao adrenalin života na asfaltu. Detinjstvo mu je bilo sređeno i bezbrižno i nije bio po vaspitno-popravnim domovima, kao većina drugih "žestokih momaka".

Od drugih žestokih momaka razlikovalo ga je i što nije imao poroka. Novac koji je zaradio, osim u obezbeđenje koje su činili surovi momci kojima se okružio, ulagao je i u svoju ogromnu raskošnu kuću, koja je bila trn u oku mnogima.

Foto: Youtube/Printscreen/DIN

Takvu tvrđavu ni Dušan Spasojević nije uspeo da napravi - kuća se nalazila u slepoj ulici, svuda su bile okolo kamere, a ograda je bila pod visokim naponom. Ako bi neko nekako uspeo da isključi struju i preskoči ogradu, za njega je Bojan imao posebno iznenađenje! U dvorištu se nalazio kavez sa pravim vukom koji je puštan onog trenutka ako bi Bojan uočio nekoga u dvorištu!

O svojim doživljajima Petrović je pričao kao o igri. Od ljudi iz svog miljea bio je najgovorljiviji, zračio je zadovoljstvom tokom fotografisanja i snimanja. Najbolje ga je opisao jedan bivši policajac: "Svaki opasan kriminalac želeo bi da izgleda kao on".

Sa jedva napunjenih dvadeset godina družio se sa moćnim i velikim kriminalcima, pomagao im je pri bekstvu iz zatvora po Evropi, organizovao im skrivanje od policije. Mogao je bezbrižno da živi od vođenja noćnog kluba u Švedskoj, ali je odlučio da, iz čistog hira, živi uglavnom od pljački i reketa. 

- Imao sam u početku osmoricu drugova oko sebe. Među njima sam se osećao nadmoćno. Kada su iz Nemačke, zbog problema koji su tamo napravili, došli Čarli i Hasa, udružili smo se, pa sam im napravio kombinaciju kako ne bismo bili prinuđeni da pljačkamo. Posle samo nedelju dana mnogi su nam davali procenat od klubova i restorana jer su nas se plašili - ispričao je Petrović jednom prilikom.

Kada bi im se događale neprijatnosti, trudili bi se da ih ignorišu ili zaborave. O posledicama nisu želeli da razmišljaju jer su verovali da bi ih to sputavalo u akcijama. Na primedbu da su se često nepotrebno iživljavali i provocirali okruženje, jednostavno je odgovorio:

- Pa... Preterivali smo...

Foto: printskrin

Sa Đorđem Božovićem Giškom bio je jednom prilikom u Ščećinu, lučkom gradu koji je u to vreme bio veoma opasan, pa je za po 100 nemačkih maraka dnevno iznajmljivao trojicu policajaca da ih prate.

Jednom prilikom, nakon dojave da je Bojan u kući sa kurirom i 4-5 kilograma heroina, policija, žandarmerija i odeljenje za drogu stigli su ispred kuće. Niko nije smeo prvi da uđe. Kada je iz dvorišta izašao čovek sa torbom, startovali su ga misleći da je kurir. Ispostavilo se da je vodoinstalater. U tom trenutku, Bojan i kurir su navodno izleteli iz dvorišta kolima, noseći torbe sa heroinom i parama. Policija nije imala odobrenje da puca.

Ubistvo Bojana Petrovića ostaje deo mračnih poglavlja kriminalne istorije Beograda, dok su mnogi detalji njegove smrti i dalje obavijeni misterijom.

BONUS VIDEO