EKSKLUZIVNO! Načelnik Uprave saobraćajne policije Slaviša Lakićević otkrio sve o novim kaznama i propisima! PRVI PUT NA JEDNOM MESTU!

Jedan od zakona koji je pod najvećom lupom javnosti u Srbiji svakako je Zakon o bezbednosti u saobraćaju, koji u formi nacrta treba da bude gotov do kraja 2025. godine. Kako se ovaj rok bliži, najave o tome kako će pomenute odredbe i nova pravila izgledati sve su konkretnije, a ono što je već sada sigurno - kazne za saobraćajne prekršaje će biti značajno veće.

U toku je izrada novog Zakona o bezbednosti u saobraćaju (ZOBS) koji bi trebalo da bude gotov do marta 2026. godine, a građani Srbije imaju priliku da daju konkretne predloge za njegovo unapređenje, što su rado i činili.

Za Republiku je ekskluzivno o novom Zakonu o bezbednosti saobraćaja govorio načelnik Uprave saobraćajne policije Slaviša Lakićević.

Foto: Ustupljene fotografije

OSNOVNI CILJ ZAKONA

Rad na potpuno novom Zakonu o bezbednosti saobraćaja postao je nužnost nakon petnaest godina važenja postojećeg propisa i čak 18 izmena. Prema rečima Slaviše Lakićevića, načelnika Uprave saobraćajne policije, cilj je da se napravi kvalitativni iskorak u unapređenju bezbednosti svih učesnika u saobraćaju, posebno najranjivijih.

Načelnik ističe da postojeći zakon, donet 2009. godine, više ne može da odgovori izazovima modernog saobraćaja, niti u potpunosti da ispuni zahteve usklađivanja sa propisima Evropske unije. 

- Osnovni razlog zašto uopšte radimo na novom Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima je težnja da se stanje bezbednosti saobraćaja značajno unapredi. Podsetio bih da je važeći zakon donet 2009. godine i da je do sada pretrpeo 18 izmena. Iako je u velikoj meri važeći zakon ispunio svoju svrhu i doprineo da se stanje bezbednosti na našim putevima značajno unapredi, da bi se napravio dodatan iskorak, neophodno je da se donese novi zakon. Svakako jedan od razloga za donošenje potpuno novog zakona je i potreba da se naše zakonodavstvo uskladi sa zakonodavstvom Evropske unije, budući da je Srbija zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji. Što se tiče novog zakona, osnovna zamisao je da se stvore daleko bolji uslovi za zaštitu ranjivih kategorija učesnika u saobraćaju, u prvom redu dece, mladih, pešaka i biciklista. Pored toga, izvesno je da će novi zakon doneti značajno pooštravanje kaznene politike prema učiniocima najtežih prekršaja. Iako je u poslednjih nekoliko godina bilo više izmena u tom smeru, od povećavanja novčanih kazni, smanjenja dozvoljene količine alkoholisanosti, uvođenje mere privremenog oduzimanja vozila, nažalost te izmene nisu dale očekivane efekte. Pored toga, jasno je da jedan značajan broj propisanih novčanih kazni ne postiže svrhu da odvrati učesnike u saobraćaju od činjenja prekršaja, tako da zaista postoji potreba da se za prekršaje koji najviše - navodi Lakićević za Republiku.

Foto: RINA

Načelnik ističe da analize na osnovu kojih se priprema novi zakon pokazuju da su i dalje najčešći uzročnici saobraćajnih nezgoda – prekomerna brzina, alkohol, nekorišćenje sigurnosnog pojasa i upotreba telefona. Upravo prebrza vožnja i dalje odnosi najviše života na srpskim putevima. 

- Gotovo svaka druga saobraćajna nezgoda sa poginulim ili teško povređenim licima je posledica prebrze vožnje. Brzina je najveći problem bezbednosti saobraćaja i kod nas i širom sveta i kao takva, metaforično je označena kao ubica broj jedan na putevima. Iz navedenog razloga, jedan od apsolutnih prioriteta saobraćajne policije što se tiče kontrole saobraćaja jeste otkrivanje prekršaja prekoračenja brzine i u tu svrhu koriste se svi raspoloživi resursi saobraćajne policije – od ručnih radara, presretača, kamera za automatsku detekciju do merenja srednje brzine. Na ovaj način, vozači mogu očekivati da će biti kontrolisani na svakom delu puta i u svako doba dana, što je za nas od velikog značaja. Na godišnjem nivou, saobraćajna policija otkrije čak milion i po prekršaja, od čega su trećina prekršaji prekoračenja brzine. Ovo su činjenice koje pokazuju da ni represija po sebi nije dovoljna, već je, pored represije, potreban daleko veći rad na unapređenju svesti i stavova velikog broja naših građana - navodi Lakićević.

Foto: shutterstock/Sasa Dzambic Photography

KAZNE

Jedna od ključnih promena koje donosi novi zakon biće znatno stroža kaznena politika. Lakićević objašnjava da su pojedine kazne, posebno one u fiksnim iznosima, tokom godina izgubile svrhu – postale su suviše niske da bi vozače odvratile od pravljenja prekršaja. 

- Treba imati u vidu da je ogromna većina novčanih kazni u važećem zakonu na snazi od 2009. godine. Kada je reč o tome da su pojedine kazne izgubile svrhu propisivanja, pod time sam u prvom redu mislio na novčane kazne u fiksnom iznosu od 3.000, 5.000 i 10.000 dinara, koje su upola manje ukoliko ih učinilac prekršaja plati u roku od 8 dana. Ovo bi značilo da bi recimo za prekršaj nepropisnog parkiranja za koji zakon predviđa novčanu kaznu od 5.000 dinara, ta kazna bila 2.500 dinara ukoliko bi bila uplaćena u roku od 8 dana. Složićete se da veliku većinu građana ta kazna neće imati efekat odvraćanja od činjenja prekršaja - kaže načelnik za Republiku.

Foto: Milan Petrovics/Shutterstock

Govoreći o tome zbog čega je neophodno pooštravanje kaznene politike u saobraćaju, načelnik Uprave saobraćajne policije Slaviša Lakićević naglašava da kazne moraju ponovo da dobiju svoju preventivnu ulogu i da deluju na ponašanje vozača.

- Podsetio bih da je Zakonom o prekršajima propisano da je svrha propisivanja prekršajnih sankcija da građani poštuju pravni sistem i da se ubuduće ne čine prekršaji. Da bi jedna sankcija bila delotvorna, ona bi morala ispunjavati svrhu svog propisivanja, što znači da treba da utiče na počinioce da ubuduće ne čine prekršaje, da i druge građane odvrati od činjenja prekršaja, da bude srazmerna učinjenom prekršaju i da se efikasno i brzo izvršava - kaže Lakićević.

Foto: shutterstock/veselolane

Načelnik objašnjava i da je poslednje veće pooštravanje kaznene politike sprovedeno pre sedam godina, te da sankcije više nemaju efekat odvraćanja od najopasnijih prekršaja. 

-  Kada je u pitanju pooštravanje kaznene politike, poslednje veće izmene Zakona o

bezbednosti saobraćaja na putevima bile su 2018. godine. Tada su povećane novčane kazne za nekorišćenje sigurnosnog pojasa i nepropisno korišćenje mobilnog telefona sa 5.000 na 10.000 dinara, minimalna kazna za upravljanje vozilom pod dejstvom alkohola takođe je povećana sa 5.000 na 10.000 dinara, a pooštrene su prekršajne sankcije i za upravljanje vozilom pod dejstvom alkohola i za prekoračenje brzine. Iako su u prvom trenutku te izmene dale određene rezultate, nakon sedam godina došlo je vreme za nove promene, jer nažalost ove sankcije u ovom trenutku ne ispunjavaju svoju svrhu propisivanja. Dodao bih i da su kod nas kazne za nekorišćenje sigurnosnog pojasa i nepropisno korišćenje mobilnog telefona daleko manje nego u većini evropskih zemalja - zaključuje Slaviša Lakićević.

BONUS VIDEO