ŠTA POVEZUJE TRI MASAKRA I KAKO IH SPREČITI?! Oglasla se struka o masovnim ubistvima koji su zavili desetine porodica u crno!

Masakr u Gracu izveo je 21-godišnji Artur A., koga su vlasti opisale kao "socijalno izolovanog" muškarca, čime je nastavljen tragičan trend osoba njegovog tipa koje se okreću nasilju i izvršenju strašnih zločina.

Foto: Printscreen/Društvene mreže

Bilo da je reč o masovnoj pucnjavi koju je izveo Mauricio Martinez Garcia u Teksasu 2023. godine, pucnjavi iz 2014. godine u Kaliforniji koju je izveo Eliot Rodžer, ili mnogobrojnim drugim primerima socijalno izolovanih muškaraca koji svoje frustracije ispoljavaju kroz nasilne zločine, jasno je da je ovo, nažalost, postao svetski trend.

Pitanje muškog mentalnog zdravlja decenijama je bilo tabu tema. Iako se poslednjih godina situacija donekle poboljšala, slučaj iz Graca podsetio je da je taj trend i dalje prisutan.

Stručnjaci za psihologiju upozoravali su na veliku grupu socijalno izolovanih muškaraca koji postaju lake mete za radikalizaciju. Bilo da se radi o društvenim frustracijama, kao kod Martineza Garsije koga je radikalizovao neonacistički pokret, ili o seksualnim frustracijama, kao kod Rodžera, poruka ostaje ista – društvo i dalje nema odgovor na njihove probleme.

Posebno je zanimljiv segment koji se odnosi na seksualne frustracije, odnosno termin "incel" (involuntary celibate, tj. nedobrovoljni celibat).

Šira društvena rasprava, posebno prisutna u zemljama zapadne Evrope i Severne Amerike, vezana za "incele", podstaknuta je i pojavom ove teme u popularnoj kulturi, kao što je serija "Adolesence" na Netflixu.

Slučaj Artura A. iz Graca ima i dodatnu dimenziju osvete, prema pisanju austrijskih medija, što je takođe deo svetskog trenda, najizraženijeg u SAD, kada je reč o pucnjavama u školama.

Sa ovim slučajem se dosta povezivao i slučaj pucnjave u Ribnikaru i masakr u Malom Orašju i Duboni.

Foto: ST/Nemanja Pančić

Tim povodom, portal Klix.ba kontaktirao je kliničkog psihologa Čedomira Novakovića, koji je objasnio ključne stvari vezane za ovu temu.

Na početku razgovora, Novaković je govorio o modernom svetu u kontekstu mladih ljudi.

- Među mladima postoji jedan oblik mladalačke komunikacije na globalnom nivou zahvaljujući društvenim mrežama. Mladi preuzimaju ponašanja koja ne moraju biti kulturološki pozitivna. To su često oblici bunta i nezadovoljstva, individualnog ili grupnog, što je karakteristično za emotivno nezrele generacije. To se projektuje kroz individualne ili grupne reakcije koje mogu biti poruka onima koje vide kao uzročnike lošeg stanja u društvu ili među mladima. Mladi su povezani na više načina, najviše zahvaljujući društvenim mrežama i sveobuhvatnoj kulturi komunikacije - rekao je.

Foto: ST/Vladimir Lukić/Dargan Kadić/Printscreen/Društvene mreže

O konkretnom slučaju socijalne izolacije muškaraca, Novaković kaže da se radi o društvenim promenama koje neki od njih jednostavno ne prihvataju.

- Postoji pretpostavka koja se vezuje za muškarce uopšte. To su tradicionalni oblici ponašanja gde su muškarci više vezani za oružje i nasilje, za razliku od žena. Postoji novi trend u svetu, takozvani femino-pokret, odnosno ‘oslobađanje ženskog ponašanja’, koji ide na štetu muške populacije. Sve je više žena na pozicijama moći – u politici, nauci, sportu. Tradicionalno, muškarci su bili ti koji su bili vezani za oružje, dok su žene bile deo kulturno-intelektualnog pokreta, pa zato ne vidimo mnogo masakara koje čine žene. Kako žene preuzimaju 'klasično muške' uloge, muškarci reaguju individualno i pružaju otpor novim kulturološkim trendovima - rekao je Novaković.

Govoreći o rešenjima za problem socijalne izolacije mladih širom sveta, dodaje:

- Problem je u sprovođenju zakonskih mera jer je svet u haosu i traži promenu kulture življenja. Potrebno je veće prisustvo demokratije u svakodnevnom životu. Uvek postoji broj ljudi koji ne prihvata promene, niti zakone. Kada pogledate situaciju u svetu, sve je više onih koji se protive normama i pravilima, i to može biti razlog za bunt i otpor.

Poseban problem, kako ističe, jeste teškoća da se govori o mentalnom zdravlju kada ni opšte zdravlje nije na zadovoljavajućem nivou.

- Čak ni u najrazvijenijim državama zdravstveni i obrazovni sistemi nisu u najboljem stanju, iako bi trebalo da budu ključni. Ako opšte zdravlje nije dobro, još je teže pričati o mentalnom zdravlju. U balkanskim zemljama, ali i drugde, mnogi društveni problemi se kriju i guraju pod tepih. To dovodi do kumulativne devijacije i degradacije - rekao je.

Foto: ERWIN SCHERIAU / AFP / Profimedia, Tanjug/AP Photo/Heinz-Peter Bader

Dao je i primer bolesti šizofrenije.

- Ljudi ne znaju dovoljno o karakteristikama te bolesti i ne žele da se edukuju, pa se ona u mnogim sredinama ne tretira kako treba. Zataškava se, i kada osoba zatraži stručnu pomoć, često bude kasno i poremećaj postane hroničan, što ga čini težim za lečenje. Za kvalitetno mentalno zdravlje potrebna su ozbiljna sredstva i specijalizovane ustanove za različite poremećaje. Problem je i nedostatak stručnjaka u mnogim sredinama - rekao je psiholog.

Komentarisao je i vršnjačko nasilje, imajući u vidu da je, prema pisanju austrijskih medija, napadač iz Graca bio meta vršnjaka tokom srednje škole, u kojoj je kasnije počinio masakr.

- Potrebna je šira promena u društvu. Svi ti masakri imaju koren u nekoj vrsti osvete. Mnogo je masakara koje su počinili bivši učenici škola, sa željom da se osvete. Napadač iz Graca koristio je sačmaru – što može biti svestan ili podsvesan izbor, jer se radi o oružju za masovna ubistva. Ko kontroliše ko kupuje takva oružja? Dostupnost oružja u svetu raste, i naoružavanje je u porastu - rekao je Novaković.

Na kraju je govorio o mladima i mentalnom zdravlju u širem kontekstu.

- Mlada populacija je još u razvoju, gledano sa aspekta mentalnog zdravlja. To su mladi ljudi koji prolaze kroz intenzivnu fazu razvoja inteligencije i planiranja budućnosti. Imajući u vidu globalne probleme, mladi nisu u stanju da čekaju da se prilike stvore u njihovom okruženju. Nisu dovoljno zreli da planiraju budućnost za sebe, a kamoli za porodicu. Ekonomska i politička situacija u svetu je loša, a postoji i moralna kriza o kojoj se ne govori dovoljno. Sve to mora da se reši kroz zakone i konkretna rešenja. Zamislite se u njihovoj koži – mnogo je mladih koji su sposobni da rade, a sede na berzama i nemaju posao. Dosada je dokazano jedan od glavnih uzroka poroka i devijantnog ponašanja", zaključio je klinički psiholog Čedomir Novaković za Klix.ba.