"ODLETELA SAM ISPOD KATEDRE, A PUCNJI SU SE NASTAVILI!" Ranjena nastavnica istorije iz "Ribnikara" opisala UŽAS iz učionice 3. maja: Nisam ni stigla da vidim ko je ušao!

Viši sud u Beogradu doneo je presudu kojom su Miljana Kecmanović i Vladimir Kecmanović proglašeni odgovornima za nematerijalnu štetu koju je njihovo maloletno dete nanelo Tatjani Stevanović u vezi sa događajem od 3. maja 2023. u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar".

Prema presudi, roditelji su obavezni da solidarno isplate iznos od 6.900.000 dinara na ime naknade štete zbog fizičkih bolova, straha, duševnih bolova usled umanjenja opšte životne aktivnosti i naruženosti. Dosuđena je i zakonska zatezna kamata od dana presuđenja. Osim toga, roditelji su dužni da tužilji nadoknade troškove sudskog postupka.

Foto: Nemanja Pančić/Printskrin

Sud je ocenio da su roditelji odgovorni jer je do štete došlo usled "lošeg vaspitanja i propusta u roditeljskom nadzoru“. U obrazloženju presude navodi se da su tuženi propustili da obezbede adekvatno čuvanje oružja i municije u kući, uprkos tome što su detetu omogućili pristup streljani i rukovanje oružjem dok je još bio u fazi psihofizičkog razvoja.

- Bez uticaja su tvrdnje da roditelji nisu mogli da predvide ili spreče postupke svog sina. Utvrđeno je da je maloletni dečak-ubica bio sposoban da shvati značaj svog dela i upravlja svojim postupcima u trenutku izvršenja - stoji u presudi.

Nastavnica istorije Tatjana Stevanović držala je čas u trenutku kada je maloletni ubica ušao u odeljenje sedmog razreda, naoružan sa dva očeva pištolja i počeo da puca u decu. 

- Držala sam čas kada je neko naglo otvorio vrata, nisam ni stigla da vidim ko je ušao, već sam bila pogođena, odletela sam ispod katedre, a pucnji su se nastavili. Sećam se samo dečaka kako leži blizu, bled i nepokretan, i devojčice koja je dopuzala do mene - prisetila se kobnog dana, tokom svedočenja u postupku po kom je sud danas doneo odluku Tatjana Stevanović.

Foto: Tanjug/Zoran Žestić

Dan je, kako je navela, počeo kao i svaki drugi. Pred kraj časa, začulo se nešto za šta je mislila da su petarde, ne sluteći da je učenik sedmog razreda započeo krvavi pir na ulazu škole. 

-  Sada znamo da su to bili pucnji, ali ipak, bilo mi je u glavi - Dragan je tu, šta god da je on će rešiti, on je naš čuvar. Međutim pucnji su se ponovili i onda je postalo jezivo, vreme se odjednom promenilo, svi smo bili ukočeni i hipnotisani, čuo se potom vrisak i tada su se naglo otvorila vrata učionice. Nisam ni uspela da vidim ko je, već sam bila pogođena, odletela sam i pala na pod. I dalje sam čula pucnje, ali sam u momentima gubila svest - ispirčala je nastavnica istorije. Kada je došla svesti, videla je krvave ruke.

Foto: ST/Vladimir Lukić

- Nisam znala uopšte odakle mi te rane na rukama, videla sam samo krv. Sećam se tada jednog učenika kako leži pored mene, bled i nepokreran i devojčice koja je dopuzala do mene. Došla je da se sakrije i ja sam je zagrlila. I onda odjednom muk - rekla je nastavnica u koju je dečak prvu pucao kada je ušao u učionicu.

Nastavnica je u svom potresnom izlaganju dodala takođe da joj se činilo da je sve to tog dana trajalo kao večnost, a u stvari sve se izdešavalo za 2 minuta.

- Ušli su policajci, pipali su mi puls, tada sam shvatila da ništa nije dobro. Iznosili su me na nosilima, kada sam ugledala mrtve devojčice koje su bile dežurne - drhtavim tonom je govorila Tatjana sećajući se u etapama o kobnom danu i onome što je preživela.

Prema njenim rečima, fizički bol i dan danas oseća posle dugog oporavka i niza operacija, a duševna bol prisutna će biti zauvek, jer kako je rekla: "Ništa nije gotovo".

Prvi metak nastavnicu je pogodio bočno u stomak, na 1 milimetar od glavne aorte.

- Imala sam neopisivu sreću, pogotovo što sam dugo bila nepokretna. Takođe, na obe ruke sam imala prostrelne rane, kosti su mi bile kao kaša i dalje nemam osećaj u levom dlanu - govorila je krajem prošle godine na sudu Tatjana o ranama koje su ostale vidljive s obzirom na to da, kako kaže, na stomaku, rukama i nozi ima ogromne ožiljke.

Foto: Tanjug/AP

Ranjena nastavnica bila je šest meseci nepokretna, a ukupno 8 provela je u bolničkoj postelji. Kako je rekla tokom svedočenja, u prvim danima posle pucnjave bile su dobre prognoze, sve dok nije počela u jednom momentu da tone.

- U stomaku mi je ostala neka tečnost, tada sam počela da tonem, osetila sam veliki strah, jer sam mislila da je gotovo. Međutim, imala sam neopisivu sreću, iako mi i dalje smeta anesteziranost ruke i od kolena nadole leve noge nemam osećaj nikakav, a strah, strah je prisutan svakog dana. Uznemiri me svaki vatromet, svake iznenadne situacije, filmovi u kojima ima oružja, sve me uznemirava ono što ranije nije - ispričala je tokom suđenja nastavnica istorije, koja inče nigde ne radi i kako je sama navela nikada se više neće vratiti u školu, iako je obožavala svoj posao.

BONUS VIDEO