TIŠINA SELA I DANAS ODZVANJA! Dan kada je Uroš Blažić ugasio mladost u Duboni i Malom Orašju! (FOTO)

Na današnji dan pre tačno dve godine, noć 4. maja 2023. zauvek je promenila živote meštana Dubone i Malog Orašja. U krvavom piru Uroša Blažića, ubijeno je devetoro mladih ljudi, dok je još 12 njih teško ranjeno. Dve godine kasnije, tišina sela još uvek odzvanja bolom, a sećanje na stradale ne bledi.

U Malom Orašju i Duboni danas nema pompe, ni velikih govora. Nema medijskih spektakala. Samo cveće, sveće i tišina. Imena nastradalih mladića i jedine devojke - Kristine, šapatom se izgovaraju, ali svakog od njih meštani pamte - po osmehu, po fudbalskoj lopti, po večitoj šali.

Bio je četvrtak, kasno uveče, kada se napad dogodio. Devetoro mladih je ubijeno, više njih je ranjeno. Napadač Uroš Blažić, tada 21-godišnjak, otvorio je vatru bez ikakvog povoda, ostavljajući za sobom strah, šok i nezapamćenu tragediju.

Ko su bili oni koji su otišli?

Milan Panić (22)

Foto: Printscreen/Društvene mreže, Privatna arhiva

Milan Panić bio je mladi policajac iz sela Dubona kod Mladenovca, čiji je život tragično oduzet u masakru 4. maja 2023. godine. Toga dana, Milan je bio sa sestrom Kristinom i njihovim prijateljem Daliborom Todorovićem, sedeći na klupi u dvorištu osnovne škole u Duboni, kada su sve troje ubijeni. Milan je bio poznat po svojoj ljubavi prema policijskoj službi, a maštao je o daljem napredovanju u karijeri. Rođen kao prevremeno dete, od malih nogu je pokazivao izuzetnu snagu i borbenost. Bio je posvećen svom pozivu, a često je pomagao roditeljima u poljoprivredi i trenirao fudbal, sanjajući o tome da postane profesionalni sportista.

Milan je bio voljen od strane sugrađana zbog svoje ljubaznosti, skromnosti i društvenosti. Njegov gubitak duboko je potresao zajednicu, a Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije oprostilo se od njega rečima:

- Dragi naš Milane, urezao si neizbrisiv trag u našim srcima! 

Tragedija je pogodila i njegovu porodicu, koja je izgubila oba svoja deteta, a sećanje na Milana i njegove voljene živi kroz spomenike i murale u Duboni.

Kristina Panić (18)

Foto: Printscreen/Društvene mreže, Privatna arhiva

Kristina Panić, sestra Milana Panića, bila je odlična učenica i devojka s velikim planovima za budućnost. Tog kobnog 4. maja 2023. godine, Kristina je ujutru na pismenom iz srpskog jezika u gimnaziji, gde je pohađala školu, napisala sastav o masakru u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" u Beogradu. Niko nije mogao da nasluti da će iste večeri i ona postati žrtva masakra u Duboni. Milan, koji je bio poznat po tome što je uvek štitio svoju sestru, tog dana nije mogao da je spasi od iste sudbine. Kristina je bila mlada, vredna i ambiciozna, a njen gubitak, zajedno sa Milanovim, ostavio je nepomirljiv bol i tugu u srcima svih koji su je poznavali, a posebno u njenoj porodici koja je izgubila dva dragocena života.

Dalibor Todorović (24)

Foto: Društvene mreže

Dalibor Todorović, prijatelj Milana i Kristine Panić, ubijen je zajedno sa njima 4. maja 2023. godine, dok su sedili na klupi u dvorištu osnovne škole u Duboni. Tog dana, nakon dužeg vremena, sreli su se i odlučili da provedu veče zajedno. Dalibor je bio mladić pun života i planova, a jedan od njegovih najvećih snova bio je venčanje sa devojkom, koje su planirali za tu godinu. Međutim, u trenutku kada su se radovali budućnosti, meci Uroša Blažića su prekinuli te snove i zauvek promenili njihove živote. Dalibor je bio voljen i poštovan od strane svoje porodice i prijatelja, a njegov gubitak ostavio je neizbrisiv trag u zajednici koja je izgubila jednog mladog, obećavajućeg čoveka.

Marko Mitrović (18)

Foto: Privatna arhiva

Marko Mitrović iz Malog Orašja bio je prva žrtva masakra koji je počinio Uroš Blažić. Bio je izuzetno uspešan učenik tehničke škole i stipendista Železare Smederevo. Imao je dve starije sestre, Mariju i Jelenu, a svakodnevno je vredno štedio novac kako bi kupio svoj prvi automobil. Bio je poznat pod nadimkom Bole, koji je dobio po liku iz popularne serije.

Na suđenju, njegov brat Jovan je ispričao potresan trenutak kada je kobne noći video Marka kako sedi na kolenima sa rupom na čelu, što ga je navelo da poveruje da je njegov brat klečao i molio ubicu da mu poštedi život. Poslednja žrtva krvavog pohoda bio je Markov brat od strica, Petar. Gubitak dva člana iste porodice ostavio je duboke rane koje ne zaceljuju.

Petar Mitrović (25)

Foto: Društvene mreže

Petar Mitrović bio je poslednja žrtva Uroša Blažića — preminuo je u bolnici nakon 50 dana teške borbe za život. Bio je kapiten i istaknuti igrač lokalnog Fudbalskog kluba Ravni Gaj, u kojem je bio omiljen zbog svoje posvećenosti, sportskog duha i skromnosti. Njegova smrt duboko je potresla ne samo porodicu, već i ceo kraj.

U znak sećanja na njega, u Malom Orašju je, u organizaciji Fudbalskog kluba Ravni Gaj, uz podršku lokalne samouprave i Saveza sportova Smederevo, pokrenut memorijalni turnir u malom fudbalu koji nosi njegovo ime – Turnir "Petar Mitrović – Peca". Na tom terenu gde je ostavio srce, njegovo ime i dalje živi među prijateljima, saigračima i svim meštanima koji ga se sećaju s poštovanjem.

Nemanja Stevanović (21)

Foto: facebook.com/Mirjana Milenkovic Stevanovic

Nemanja Stevanović iz Malog Orašja imao je samo 21. godinu kada je život od njega oduzeo Uroš Blažić. Tog kobnog dana, Nemanja je otišao da proslavi Đurđevdan sa društvom kod spomenika. Njegovi roditelji su ispričali da su ga našli teško ranjenog, ali komunikativnog, i da je uspeo da im kaže nekoliko reči pre nego što je preminuo u bolnici.

Njegova devojka, Anđela S, koja je bila sa njim u tom trenutku, takođe je teško ranjena dok je sa prijateljima sedela na klupici u školskom dvorištu u Duboni. Tragičan gubitak Nemanji i Anđela je duboko pogodio ne samo njihove porodice, već i sve koji su ih poznavali, jer su oboje bili mladi, puni života i planova za budućnost.

Lazar Milovanović (19)

Foto: ST/Nikola Mutić

Lazar Milovanović, Nemanjin komšija, tog 4. maja bio je kod spomenika u Malom Orašju, gde je planirao da sačeka svoju majku Ivanu, koja je trebala da stigne na autobuskoj stanici kod spomenika Ravni Gaj. Međutim, svega nekoliko trenutaka pre nego što je trebao da je sretne, Uroš Blažić je započeo svoj krvavi pir, koji će zauvek promeniti živote svih u tom mestu. Lazar je, nažalost, bio jedna od prvih žrtava.

Nikola Milić (14)

Foto: Društvene mreže

Nikola Milić je bio najmlađa žrtva Uroša Blažića. Imao je samo 14 godina i išao je u osmi razred osnovne škole. Tog dana, zajedno sa starijim bratom, otišao je do spomenika u Malom Orašju. Nikola je bio odličan učenik, poznat po tome što je uvek bio pozitivan, nasmejan i pun života. Imao je velike planove za budućnost — planirao je da upiše srednju tehničku školu u Smederevu, sa smerom za kompjutere. Nažalost, njegovi snovi su prekinuti u trenutku kada je postao žrtva hladnokrvnog monstruma.

Aleksandar Milovanović (17)

Foto: Privatna arhiva

Aleksandar Milovanović je, samo dvadesetak dana nakon masakra u Malom Orašju, trebao da završi srednju Tekstilno-tehnološku i poljoprivrednu školu „Despot Đurađ” u Smederevu, gde je bio upisan na smer za pekare. Bio je najbolji učenik u razredu i dobitnik više diploma i pohvala. Aleksandar je mnogo voleo svoje buduće zanimanje i maštao je o tome da u Malom Orašju otvori svoju pekaru, mesto koje bi, pored dobrih proizvoda, bilo i okupljalište za njegove prijatelje i saigrače iz fudbalskog kluba Ravni Gaj, za koji je igrao. Njegova ambicija, ljubav prema poslu i želja da doprinese svojoj zajednici ostali su nenostavljeni, a njegov prerani gubitak duboko je pogodio sve koji su ga poznavali.

Dve godine tuge, ali i dostojanstva

U selima Dubona i Malo Orašje danas se obeležava druga godišnjica nezapamćenog masakra i u znak sećanja na žrtve u spomen području Ravni gaj biće položeni cveće i venci i zapaljene sveće. Potom će u 10.30 minuta u Malom Orašju, biti održan drugi memorijalni turnir posvećen tragično nastradalima iz ovog mesta i Dubone.

Program počinje u 10.30 časova prigodnim obraćanjima i filmom u znak sećanja na nevine žrtve. U 11.30 časova sledi utakmica legendi srpskog fudbala, kao čin poštovanja, solidarnosti i trajnog pamćenja.

Svojim prisustvom ovaj dogadjaj će uveličati fudbalske veličine kao što su: Marko Marin, Saša Ilić, Igor Duljaj, Duško Tošic, Dejan Lekić, Aleksandar Luković, Milan Smiljanić, Boško Đurovski, Nikola Lazetić, Nenad Krstičić, Dejan Milovanović i mnogi drugi.

Ovi mladi ljudi imali su ambicije i hrabro su koračali ka ostvarenju svojih ciljeva. Želeli su mnogo, a onda im je sve to nasilno oduzeto tog 4. maja pre dve godine, kada su ubijeni u masovnoj pucnjavi kakva se u tim krajevima nikada ranije nije dogodila.

U mesecima koji su usledili, porodice su prolazile kroz sve – od potpune tame, preko borbe za istinu, do dostojanstvenog sećanja.

 

Presuda koja ne donosi utehu

U decembru 2024. godine, Viši sud u Smederevu osudio je Uroša Blažića na kaznu zatvora od 20 godina zbog ubistva devetoro mladih i pokušaja ubistva još više njih. Porodice su svedočile, suze su se slivale niz lice, ali pravda, kažu, nije dovoljna.

Sam početak suđenja bio je strašan. Kada je policija uvela Blažiće u sudnicu, nastao je lom, jer su se ovi ljudi prvi put suočili sa krvnikom svoje dece. Bacali su stolove u pokušaju da dođu do Uroša i njegovog oca Radiše i da im presude. U opštem metežu roditelja sa policijom, jednom od službenika je ispao šaržer i dohvatila ga je majka Milana i Kristine Panić. 

Usledilo je suđenje u zgradi Specijalnog suda u Beogradu, jer je najbezbednija za visokorizična suđenja.

Neposredno pred presudu Saša Panić, otac Milana i Kristine, poručio je Blažiću: "Uroše, ne moli za milost, ni ti je nisi imao!"

- Prokleti bili svi Blažići, kuću ste mi zatvorili - klela je nakon presude majka Dalibora Todorovića.

Mukotrpan sudski proces urezivao je samo nove rane roditeljima, a čitanje presude je trajalo sat i petnaest minuta. Za to vreme su roditelji žrtava, ali i oni koji su te kobne večeri ranjeni, plakali, grcali i pretili ubici i njegovom ocu.

Uz psovke i povike: "Okreni se skote!", "Slušaj, slušaj šta si uradio!", čulo se sa nevericom: "Šta nam je uradio ljudi?!". 

Sestri ubijenog Dalibora Todorovića je pozlilo, a pojedini roditelji su napustili sudnicu, jer nisu mogli da slušaju kakve je povrede Blažić naneo njihovoj deci.

Uroš Blažić i njegov otac Radiša Blažić neće prisustvovati sednici Apelacionog suda na kojoj će biti razmatrane žalbe na prvostepenu presudu zbog masovnog ubistva u selima kod Mladenovca, a koja je zakazana za 8. maj. Uroš, kako se saznaje, nije tražio da bude doveden na sednicu, dok je veće Apelacionog suda odlučilo da prisustvo Radiše Blažića nije potrebno. 

Sela su nastavila da žive. Deca opet idu u školu. Fudbalski teren se zeleni. Ali ništa nije kao pre. Rane su duboke, tihe, svakodnevne.

 

BONUS VIDEO: