SAHRANJIVALI SU PEPEO I KOSTI OČEVA I MAJKI! Ćerka žrtve požara u domu za stare u Velikom Borku za Republiku progovorila o tragediji! (VIDEO)

Slavica Savatić ćerka Leposave Bogojević (91) jedne od 11 žrtava vatrene stihije u Domu za stara i odrasla lica "Ivanović" u Velikom Borku kod Barajeva 20. januara, otvorila je dušu za Republiku o agoniji i patnji koju su preživeli zbog nemara vlasnika doma, ali i nadležnih institucija koje nisu valjano vršile inspekscijski nadzor koji je i doveo do požara. Suze joj same idu.

- Taj dan nikada neću zaboraviti čujem da je izbio požar u Velikom Borku. Ni na kraj pameti mi nije bilo da je dom u pitanju, posumnjala sam da se naša pomoćna zgrada upalila jer sestra možda nije ugasila vatru pošto je spremila svoju slavu jer joj je tamo najzgodnije da kuva i peče na smederevcu. Zove me muž i kaže da mu je rođak iz Velikog Borka javio da je video da gori dom za stare i da je tamo haos. Palimo televizor i na svim programima je to udarna vest. Naježim se cela i sada, a možete misliti kako mi je bilo tada - prepričava Slavica. 

 

Ona tvrdi da je situacija u domu "Ivanović" bila užasna od avgusta prošle godine, a da je nedelju dana pre požara bio haos u sobi od koje je krenula vatra. Navodi da niko nije dežurao noću u toj ustanovi iako je bilo mnogo ljudi koji nisu smeli biti prepušteni sami sebi. Ističe da su imali samo jednog zaposlenog i da su ilegalno angažovali saradnike, a da su porodicama govorili skroz drugačije i obmanuli ih da će njihovi roditelji imati svu potrebnu negu. Tvrdi i da je u jednom periodu zaticala da na hodniku spavaju korisnici, čak i invalidi, i da su sobe bile pretrpane, toliko da nije moglo da se prođe jer su korisnike iz drog doma koji su zatvorili prebacili u taj u Borku. Slavica je reagovala i obratila se vlasnicima da njena majka najednom boravi u nehumanim uslovima.

- Pretrpanost su pravdali time da kreče dom, ali to nije bila istina. Kasnije se popravila situacija ali opet je bilo više korisnika nego što je po zakonu. Mama je nedelju dana pre požara bila nešto loše u toku noći i iz doma je hitna odvezla u bolnicu na Zvezdari. Meni je to javio Miloš Ivanović direktor doma i muž i ja smo otišli na Zvezdaru. Pošto su mamu pregledali i utvrdili da je dobro za svoje godine, povezli smo je u dom koji smo zatekli zaključan i niko nije otvarao uprkos našem kucanju neko vreme. Bilo je hladno. Onda je Miloš otvorio, a bio je unezveren, verovatno je spavao. Rekao je da mamu odvedem gore u sobu stepenicama jer nemaju lift. Dok sam mamu smeštala u krevet, nekoliko soba od nje se čula žustra svađa muškaraca i ja sam pozvala MIloša da reaguje. On se popeo i vikao je da se smire. Ispostavilo se da se taj haos dešavao u sobi u kojoj je za nedelju dana izbio požar - kazala je Slavica. 

Agonija za ćerku bake Leposave je trajala čitavu večnost jer nije znala gde joj je majka nakon što je saznala da je povređena u požaru, ali da nije među osmoro njih koji su izgoreli i ugušili se od dima. 

- Čim sam čula da je požar u domu u kojem je moja majka smeštena, pozvala sam Miloša koji me je umirio rekavši mi da je moju mamu na ramenu izneo i odneo svojoj kući i da nije životno ugrožena. Ja to javljam sestri. Pošto sam shvatila da ne znam kojoj kući jer ih imaju na nekoliko mesta budući da su vlasnici doma Miloševi roditelji Aca i Gorica oboje iz Velikog Borka, opet sam pozvala Miloša i šokirala se. Sve šok za šokom me stiže. Miloš mi na pitanje o tome gde je tačno mama u kojoj kući, kaže: "Ne, pa ti nisi mene dobro razumela, nisam ti rekao da nije životno ugrožena. Lepša je gorela i ona je u nekoj bolnici. Kazao mi je da je na VMA ili u Urgentnom- govori Slavica sećajući se sveže užasnog dana. 

Foto: ST/Vladimir Lukić

 U panici je zvala opet sestru koja joj saopštava da je stigla ispred doma u požaru i da su tu policija i vatrogasci i ljudi koji traže roditelje smeštene u domu, ali da porodice nemaju pristup zgradi. Prepričava da o požaru porodice nisu imale informaciju jer ih niko nije obaveštavao, ni policija ni vlasnici doma koji su odmah bili pod lupom policije. 

- Haos je opšti na licu mesta i sestra plače sa jedne strane na telefonskoj vezi sa mnom, a ja sa druge. Obe osećamo nemoć jer ne znamo šta nam je sa majkom. Čujemo na vestima da je osmoro mrtvo, a da je četvoro starih lica na VMA prebačeno, a troje na Urgentni centar. Ja idem da tražim majku po bolnicama - rekla je u potresnoj ispovesti ćerka nastradale bake Lepe. 

Onda je opisala kako je njena majka bila skoro bez šanse da ozdravi, ali da su se nadali čudu. 

- Bila je prvo intubirana, nije bila svesna. Dolazila sam, govorila joj da izdrži, da se bori. Nije bilo fizičke reakcije, ali bi se aparati oglasili, kao da je čula. U pitanju su bile teške povrede. Ne toliko opekotine, već je izgledalo kao da je nešto palo na nju, neka greda sa krova. Na glavi je imala ranu pa pretpostavljam da je krov goreo i da je nešto palo odozgo. Nadala sam se da će se oporaviti i da ću je obući jer je od požara bila potpuno naga samo pokrivena i vezana za krevet- sa suzama u očima prepričava Slavica u crnini, pa se na dalje dotiče dana na koji je preminula majka uprkos što je ujutru dobila poziv doktora da mogu da je izvedu iz bolnice pošto se oporavila. 

- Ne mogu da zaboravim 6. mart kada je mama preminula, kao ni 20. januar kada je izbio požar u kojem je ona zadobila povrede i prevezena u bolnicu iz koje nije izašla i sve vreme je bila životno ugrožena. Naša mama je bila borac i 46 dana se herojski borila da pobedi. Tog 6. marta , bio je četvrtak koji je počeo kao i svaki drugi dan pretgodnih 46 dana, čekala sam pola deset nestrpljivo kao i svih dana, da pozovem Vojnomedicinsku akademiju(VMA) da dobijem informaciju kako je moja majka. Tog jutra mi je lekar rekao da spremaju otpust za mamu jer je bolje i ja sam uspela da obezbedim da je smestimo u Obrenovcu u domu, budući da sestra i ja imamo mnogo obeveze u svojim porodicama i da smo primorane da je poverimo nekom domu za stare. Posle iskustva u privatnom domu, hteli smo samo državni.  Direktor doma u Obrenovcu mi je rekao da mamu dovezemo u utorak naredne nedelje, ali da do tada moramo da obavimo nekoliko pregleda i sredimo potrebne papire. Ubrzo dobijam poziv da se mami pogoršalo stanje, a onda i da je preminula. Bila sam u šoku kako se desila tolika promena u jednom danu- setno priča Slavica. 

Primali u dom i psihičke bolesnike

Slavica prepričava kako se njena majka žalila da je u domu maltretira psihički bolesnik koji je bio korisnik doma kao i ona. Navodi da je dom primao i psihičke bolesnike iako to nije bilo po zakonu.

- Sestra je 14. decembra otišla da poseti mamu i zatekla je mokru da sedi na krevetu sa spakovanim stvarima jer je želela da ide kući. Celu ju je tušem pokvasio jedan momak Zoran, zvali su ga Zorančić koji se zatekao u kupatilu sa njom. Na njega se žalila i da joj uzme sve od hrane što ima što joj donosimo od kuće. Nije samo taj Zoran bio psihički bolestan, bilo je više njih. 

Deca su pepeuzimala pepeo i kosti roditelja

Slavica je od požara do danas čula strahovoto teške sudbine baka i deka koji su umrli iz ispovesti njihovih najbližih koji su takođe prošli golgotu. 

-Dve žene su se ugušile pokušavajući da se spasu od požara u toj stravičnoj noći. Nađene su mrtve na stepeništu. Šastoro korisnika doma je izgorelo, ugnjenisano. Neke porodice nisu mogle da nađu svoje članove, deca svoje roditelje. Lutali su i tražili informacije i na kraju kad su zvali sudsku medicinu rekli su im: "Imamo šest uglejnisanih tela, ali ne možemo da znamo ko je ko. Mora da se radi DNK".
To je strašno šta su doživeli pojedini ljudi. Sahranjivali su pepeo i kosti koje su preuzimali u Višegradskoj-  ispričala je Slavica. 

 "Šta biste da je vaša majka izgorela"

Slavica Savatić kaže da ne zna kako bi se ponašala da sretne Ivanoviće koji su uhapšeni zbog požara u domu, ali zna šta bih ih pitala.

-Pitala bih šta bi oni raadili da su na našem mestu, da im se dogodilo što i nama. "Šta bi ste da je vaša majka izgorela", to bi smo ih pitali- kaže ova žena koja se sada bori sa porodicam drugih žrtava da domovi rade po zakonu da ničiji roditelji ne bi prošli kao što su njihovi.  
 

BONUS VIDEO