UNIŠTENI SVI PAPIRI O UBISTVU KNELETA: Dosije o smrti jednog od tvoraca čuvene dizel generacije, koja je nastala devedesetih godina, zauvek izbrisan

Aleksandar Knežević Knele (21) ubijen je pre više od 30 godina, a ovaj slučaj ostaće zauvek nerasvetljen. Između ostalog i zato što je ceo dosije o zločinu koji je označio početak krvave serije likvidacija na beogradskom asfaltu devedesetih i dvehiljaditih godina potpuno uništen.

Prema saznanjima Srpskog telegrafa, svi spisi iz predmeta Aleksandra Kneževića uklonjeni su jer je došlo do apsolutne zastarelosti, kad je reč o predviđenoj kazni za ubistvo, pa više nije bilo osnova za njihovo čuvanje!

OBJAŠNJENJE

Više ne postoje nijedna izjava, fotografija, tragovi s lica mesta, kao ni snimci iz hotela "Hajat", u kojem je Knele brutalno ubijen. Time je na slučaj mladića, tvorca čuvene dizel generacije žestokih momaka, stavljena tačka, ispričali su nam upućeni sagovornici.

Predmet o ubistvu Kneleta bio je zaveden pod brojem Ki 56/95, a kako taj slučaj više ne postoji, pod tom šifrom sad je zaveden slučaj osobe koja se tereti za drugi zločin. Da je dosije o ubistvu Kneleta uništen, potvrđeno je svojevremeno našim novinarima i iz Višeg suda u Beogradu.

- Prema odredbama sudskog poslovnika, protekao je rok čuvanja spisa - glasilo je objašnjenje.

Kako saznajemo od našeg izvora iz pravosuđa, predmet se čuva u arhivi suda do apsolutne zastarelosti.

- Ako je delo kvalifikovano kao ubistvo, onda je rok čuvanja tih spisa 20 godina, posle čega se oni uništavaju - objasnio je naš izvor.

Iz tih navoda može se zaključiti da će Kneletovo ubistvo zauvek ostati misterija, a njegovi likvidatori izbeći će pravdu.

Knežević je, podsetimo, ubijen 28. oktobra 1992. u apartmanu 331 hotela "Hajat" na Novom Beogradu. Tvorac čuvene dizel generacije žestokih momaka ležao je na stomaku, a na ogledalu je bila krvlju ispisana poruka "broj 1". Ova poruka do danas nije dešifrovana. Oni koji su mu bili bliski tvrdili su da nikada nije olako otvarao vrata hotelske sobe. Uvek je nekoliko puta proveravao koga pušta u sobu, a pištolj je u ruci navodno držao čak i kad su mu u posetu dolazili bliski prijatelji. Ipak, kobnog dana napadača je pustio u sobu, pa se pretpostavlja da iza zločina stoji neko koga je dobro poznavao i u koga je imao poverenja.

MARKE I ZLATO

Pričalo se da je Knele u trenutku smrti u džepu imao 5.000 maraka i na sebi zlato u vrednosti od 80.000 maraka. I lanci i novac misteriozno su nestali. Kneletov otac Dušan Buca Knežević često je, svih ovih godina, govorio da želi da sazna istinu o smrti svog sina. Međutim, za 32 godine istraga o smrti Aleksandra Kneževića nije odmakla dalje od početka. Ono što se zna jeste da je jedan napadač ispalio u Kneleta tri hica iz pištolja malog kalibra s prigušivačem. Sve ostalo su pretpostavke, a istina se očigledno nikad neće saznati.

Cvijetinović bio pod istragom

Jedini koji se zvanično nalazio pod istragom zbog Kneletovog ubistva bio je Miša Cvijetinović, nesuđeni zet Radeta Ćaldovića Ćente. Cvijetinović je bio na meti istrage jer se pročulo da mu je Knežević veče pred likvidaciju oduzeo džip. Međutim, nije bilo dokaza da on stoji iza zločina, pa je istraga obustavljena, a Cvijetinović je misteriozno nestao.

Telohranitelj Vuka Draškovića i vatreni navijač Crvene zvezde

Knele je na Voždovcu, odnosno u naselju Braće Jerković, bio poznat kao sportista i vatreni navijač Crvene zvezde. Početkom devedesetih sprijateljio se s Đorđem Božovićem Giškom. On se 1991. pridružio Srpskoj gardi i otišao na ratište u Borovo Selo kraj Vukovara.

Zajedno s Giškom i Belim bio je učesnik demonstracija 9. marta 1991. u Beogradu, a posle toga postaje zvanični telohranitelj Vuka Draškovića, ujedno i neprijatelj broj jedan Slobodana Miloševića i Željka Ražnatovića Arkana. Više puta je ulazio u sukobe, bio je čak i ranjen. Izbegao je i sačekušu.

Poslednje letovanje upamćeno po pucnjavi na Svetom Stefanu

Knele je leto pre ubistva otišao s većim delom voždovačke ekipe u Budvu na more. Na samom početku su dali meštanima do znanja s kim imaju posla. Novac je bio najmanji problem jer je Knele u to vreme imao dnevni trošak oko 20.000 maraka. Tog leta su im se pridružili Iso Lero Džamba, sa svojom ekipom s Dorćola, kao i Džej, koji je imao nastupe na primorju.

Priča se da se više ljudi sakupilo da vidi ekipu iz Beograda, koja je to leto zavela red na Crnogorskom primorju, nego gostiju koji su došli da slušaju Džeja. Kad je na Sveti Stefan poveo društvo da odigra koju igru u kockarnicama, na samom ulazu pokušalo je da ih zaustavi obezbeđenje Jezdimira Vasiljevića jer je navodno Gazda Jezda zakupio celo ostrvo i nije dozvoljavao nikome da kroči na njega. Čuvare koji su mu rekli ne, Knele je nagradio potresom mozga, a potom je nastao vatreni obračun s policijom koja je došla kao pojačanje. Epilog sukoba: Knele je bio oslobođen posle samo nekoliko sati uz pomoć moćnog prijatelja iz policije. Sledećih dana on i njegova brojna ekipa u Budvi imali su sve besplatno.