IMAM 15 GODINA, NEMAM OCA, A VI ME ZOVETE PO TELO MAJKE! Katarina umrla od aneurizme na letu za Nemačku, komšinica je molila da ODLOŽI ODLAZAK!

Tog dana se sredila, našminkala i prvi put sela u avion za Nemačku, kako više ne bi morala u Beogradu da čisti tuđe stanove. Njen mlađi sin je, u garaži koju su preuredili u stan, gledao u nebo kako bi mahao majci u avionu.

Sudbina se poigrala sa porodicom i Katarini je u avionu pukla aneurizma i umrla je u roku od nekoliko sekundi. Deca su ostala sa bakom Ljiljanom koja se sada bori za starateljstvo nad svojim unucima. Ona je, čim je sahranila ćerku, otišla da riba stanove, kako bi imali za hleb.

Nekada garaža, a danas stan u omanjoj kući-zgradi na Ceraku. Prozora u dnevnoj sobi nema. Slabo svetlo u po bela dana da bismo se videli. Baka Ljilja odmah skače da naloži vatru, da mi ne bude hladno.

Taj 13. februar trebalo je da bude prekretnica za celu porodicu. Katarina je popodne kretala na veliki put.

- Sedela je tu, na kauču, gde vi sedite. Našminkala se, doterala. Srećna, lepa. Krenu na aerodrom. Maše. U životu nije letela avionom, nije nigde izašla iz bivše Jugoslavije. U 17.45 mi je poslala sliku napravljenu kroz prozor aviona, vidi se deo piste. Malecki samo što je došao iz škole, pa kaže: "Baba, idem u dvorište da mašem avionu". U 18:05 je gledao u nebesa, da vidi avion - rekla je Ljiljana Kuriru.

Kaže da je njena ćerka krenula u Dizeldorf, išla je kod nekog druga koji joj je obećao posao. Navodno ima firmu za izradu pribora za nokte. Krenula je na tri dana da vidi šta i kako. Trebalo je da sleti u 20:05, pa je majka očekivala poruku iz Nemačke.

- Sedela sam i gledala u sat. U 15 do osam mi zvoni telefon, kaže muškarac da je inspektor iz Surčina. Pita ko mi je u kući, ima li dece, šta mi je Katarina. "Sedite: Moram da vam kažem tužnu vest da je Katarina preminula u avionu". Rekla sam mu da laže, da nije istina, vikala sam, urlala - priča baka, koja je potom bacila telefon.

Imam 15 godina, nemam oca, vi me zovete!

- Stariji unuk je uzeo telefon. "Znate li da imam samo 15 godina, da nemam oca i zovete me da uzmem telo mrtve majke", vikao je u telefon, a potom udarao glavom u zid - plače baka.

Katarina je umrla u 18:50, pukla joj je aneurizma za koju nije mogla da dođe na red da operiše. Avion je okrenuo nazad, za Beograd.

- Još pre četiri godine utvrđeno je da ima aneurizmu, trebalo je na "Dedinju" da operiše. Potom je sve pomereno zbog korone, bila je 256. na listi čekanja! A imala je samo 30 i kusur godina - kaže Ljiljana, koja živi u Obrenovcu, ali od kada joj se ćerka razbolela često je bila s njom i decom.

Često im je i dolazila Hitna pomoć.

- Dešavalo se da ne može da diše, da hoda. A u oktobru 2021. skoro mesec dana ležala je na VMA, pošto joj je pozlilo. Tada joj je rečeno da se aneurizima malo smanjila te da ne mora operacija, ali mora stalna terapija. Utvrđeno je i da ima i deformitet srčanog zaliska, ali da ne mora operacija jer, kako su objasnili, urođeno je i živi s tim. Imala je i tešku astmu. Da li je stalno uzimala terapiju ili samo kad joj se sloši, nisam sigurna. Ali stalno je radila. Čistila je kuće i lokale po ceo dan, od jutra do sutra. Za bedne pare, plaćana je po satu. Samo da ovu decu prehrani. I zato je bila presrećna što je išla u Nemačku - kaže Ljiljana i veli da su tek posle smrti saznali da ona nije smela ni da leti, a da ne zna da li je to Kaća znala.

Ćerku je sahranila u Obrenovcu, počiva pored svog tate. Kao da je malo muke i tuge sa Katarininom smrću došle su nove muke.

- Deca imaju bednu penziju od 13.000 dinara, ostalu od oca, koji se ubio pre sedam godina svega 12 dana posle razvoda od moje Kaće. Ni tu crkavicu ne možemo da podignemo jer je Kaća mrtva. Mora da se završi ostavinska rasprava. Odmah sutradan po Kaćinoj smrti išla sam i u Centar za socijalni rad, i u PIO fond, kucala na sva vrata. Moram da dobijem starateljstvo nad decom. Ne dam ih ni u dom, ni u hraniteljsku porodicu! Oni su moji! Izborićemo se. Ali svi mi kažu da procedure traju mesecima. Nemamo para da toliko čekamo - plače baka Ljiljana za Kurir.

Ovaj nazovi stan je bar njihov, vodi se na starijeg unuka, a baka kaže da su još dok joj je muž bio živ prodali stan na Voždovcu, pa je to kupljeno. Da deca imaju nešto svoje. Pa kakvo-takvo.

- Čim sam sahranila Kaću išla sam da ribam stanove. Da imamo neki dinar. Moja penzija ne može da pokrije sve, a Kaća je bila nezaposlena. Nije imala dovoljno staža ni da ode u invalidsku penziju - plače baka Ljiljana.

Komšinica je molila da ne ide na put!

Komšinica Mirjana Čović rekla je novinarima da joj Katarina nije lepo izgledala poslednjih dana i da ju je molila da ipak ne ide na avion.

- Molila sam Kaću da ne ide sad u Nemačku, bila je mnogo iscrpljena. Pre 15-ak dana sam je vodila u hitnu. Govorila sam joj da ako joj je taj čovek prijatelj, razumeće, sačuvaće joj mesto, sačekati do proleća, da se oporavi, stabilizuje. A podržavala sam je da ide u Nemačku, da imaju bolji život, da deca imaju budućnost. I ona je bila mlada, imala je pravo da živi kao čovek - priča Mirjana.

Račun za pomoć

Ljiljana Ivanoski

200 34822859 57

Banka Poštanska štedionica

BONUS VIDEO: