Menjaju se pravila za povraćaj PDV-a! Usvojeno novo pravilo u Srbiji: Za 2.000 srpskih firmi ključna promena garantuje novac za 15 dana

Srpska privreda se nalazi pred velikim administrativnim preokretom koji će direktno uticati na brzinu povraćaja poreza na dodatu vrednost (PDV) jer je Vlada Republike Srbije usvojila novu Uredbu o kriterijumima za utvrđivanje pretežnog prometa dobara u inostranstvo čija primena počinje 1. januara 2027. godine, piše Blic.

Ovaj propis suštinski menja pravila igre za kompanije čiji biznis počiva na plasmanu robe van granica naše zemlje jer umesto dosadašnjih podataka iz finansijskih izveštaja i poslovnih knjiga, koje su se vodile u skladu sa propisima o računovodstvu, novi status pretežnog izvoznika utvrđivaće se na osnovu podataka iz PDV evidencije.

Treba da se zna biti "pretežni izvoznik“ u Srbiji ne predstavlja samo titulu, već egzistencijalnu prednost u pogledu likvidnosti kojom se stiče pravo da se povraćaj PDV-a umesto standardnih 45 dana dobije u znatno kraćem roku od svega 15 dana. Novi propis, međutim, uvodi i oštar rez u načinu na koji će se ta privilegija dokazivati pred Poreskom upravom.

Foto: Janusz Pienkowski/Shutterstock

 

Najveća transformacija ogleda se u izvoru podataka,a ne u kvantitativnim pragovima vezanim za ukupni godišnji izvoz, pa se upoređivanjem novog rešenja sa prethodnom uredbom,koja godinama unazad je regulisala ovu oblast, uočava se jasan prelazak sa tradicionalnog računovodstvenog modela na praćenje podataka u realnom vremenu. Prema starom ,još uvek aktuelnom sistemu, status pretežnog izvoznika izvodio se isključivo iz zvaničnih godišnjih finansijskih izveštaja za prethodnu kalendarsku godinu.

Poreska uprava je status potvrđivala tek nakon što bi kompanije predale završne račune, što je značilo da se status stečen u jednoj godini "vukao“ kroz celu narednu, bez obzira na trenutne tržišne oscilacije i stvarni izvoz u tekućim mesecima. Od 1. januara 2027. finansijski izveštaji se potpuno potiskuju u drugi plan a status će se utvrđivati isključivo na osnovu PDV evidencija. Ova reforma omogućava poreskim organima i samim privrednicima mnogo fleksibilniju kontrolu.

Umesto da se čeka proleće i predaja završnog računa kako bi se dokazao izvozni kapacitet, ispunjenost uslova moći će da se prati i verifikuje tokom same kalendarske godine, za tekuće poreske periode.

Ono što je zanimljivo, to je da država nije menjala same kvantitativne pragove. I dalje je na snazi pravilo da kompanija mora da ostvari vrednost izvoza veću od 50% u odnosu na ukupan promet dobara i usluga, ili da njen ukupan godišnji izvoz prelazi vrednost od najmanje 10.000.000 evra.

Foto: dusan682/Shutterstock

 

Tako bar stoji u novoj Uredbi, u članu 2.

- Pretežnim prometom dobara u inostranstvo smatra se izvoz dobara obveznika poreza na dodatu vrednost (u daljem tekstu: PDV) čija je vrednost u odnosu na vrednost ukupnog prometa dobara i usluga veća od 50%, odnosno najmanje 10.000.000 evra, u prethodnoj kalendarskoj godini.Obveznik PDV koji ispuni jedan od kriterijuma iz stava 1. ovog člana, u tekućoj kalendarskoj godini smatra se obveznikom PDV koji pretežno vrši promet dobara u inostranstvo - stoji u članu 2.

Drugim rečima vrednost izvoza nije promenjena, već "alat“ kojim se meri. Pri tom uvedena je još jedna krupna izmena u odnosu na prethodnu uredbu, a to je unifikovani brazca PID PDV. Dok se ranije podnošenje dokumentacije vezivalo za rok odmah nakon predaje završnih računa, sada će se obrazac dostavljati elektronski uz samu poresku prijavu za PDV u periodu kada su uslovi ispunjeni.

Kako se ova tranzicija ne bi pretvorila u administrativni šok, država je predvidela zaštitni prelazni period. Svi privredni subjekti koji su pravo na ubrzani povraćaj PDV-a stekli po starom modelu,na osnovu ekonomskih pokazatelja iz finansijskih izveštaja za 2025. godinu, zadržaće svoje pozicije sigurnog izvoznika sve do 31. decembra 2026. godine. Nakon tog datuma, ko želi novac od PDV-a nazad za 15 dana, moraće svoje knjige efikasno da uskladi sa novim digitalnim evidencijama.

Foto: TANJUG/NEMANJA JOVANOVIĆ

 

Ovaj potez Ministarstva finansija jasan je signal da se poreski sistem Srbije ubrzano digitalizuje, smanjujući prostor za manevrisanje kroz istorijske podatke, ali istovremeno nastoji da nagradi one kompanije koje imaju transparentno poslovanje iz meseca u mesec. Možda se na prvi pogled čini da je reč o uskom krugu povlašćenih, procenjuje se da ova uredba direktno tangira između 1.500 i 2.000 najvećih i srednjih proizvodno-izvoznih kompanija u Srbiji koje u kontinuitetu ostvaruju pravo na ubrzani povraćaj PDV-a u roku od 15 dana.Reč je o stubovima domaćeg izvoza, od velikih stranih investitora u automobilskoj i hemijskoj industriji, preko domaćih agrarnih giganata, pa sve do srednjih proizvodnih preduzeća koja su stopostotno orijentisana na strana tržišta.

Za srpske izvoznike poruka je jasna, vreme je za proveru softvera i ažuriranje PDV knjiga.

Treba da se zna da nova uredba ne sužava broj kompanija koje imaju pravo na državni podsticaj brzog povraćaja novca, ali uvodi princip, da ko nema ažurne digitalne knjige, ostaće u sporom kanalu od 45 dana. Za velike sisteme, gde 30 dana razlike u povraćaju poreza znači milionsku likvidnost, ovo je velika administrativna promena.