POGLED NA TRŽIŠTE RADA 2026: Zaboravite na programere, evo kojih radnika u EU više nema ni za lek

Dok se u javnosti sve više vodi debata o tome kako će veštačka inteligencija zameniti ljude i ugasiti brojne poslove, podaci o evropskom tržištu rada pokazuju potpuno drugačiju realnost. Najveći problem evropskih kompanija trenutno nije automatizacija, već kako pronaći ljude od krvi i mesa za poslove bez kojih privreda ne može da funkcioniše.

Prema analizi kompanije BestBrokers, zasnovanoj na zvaničnim podacima Eurostata i evropske mreže za zapošljavanje EURES, u periodu od aprila prošle do marta ove godine širom Evrope bilo je oglašeno više od 10 miliona slobodnih radnih mesta.

Nemačkoj fali 2,4 miliona ljudi, a trka se vodi za majstore i vozače

Iako pojedine vodeće ekonomije beleže usporen rast, potražnja za radnom snagom ne jenjava. Prednjači Nemačka, u kojoj su poslodavci u posmatranom periodu oglasili više od 2,4 miliona slobodnih pozicija.

Iako su ICT stručnjaci i dalje veoma traženi sa oko 375.000 otvorenih oglasa, podaci pokazuju da su evropskoj privredi daleko potrebniji profilisani radnici iz praktičnih i proizvodnih delatnosti:

• Tehnički radnici: 731.953 slobodnih mesta

• Administrativni i kancelarijski stručnjaci: 630.033 oglasa

• Radnici u metaloprerađivačkoj i mašinskoj industriji: 596.701 mesto

• Operateri mašina i postrojenja: 522.808 pozicija

• Vozači i radnici u transportu i logistici: 519.386 oglasa

Samo ovih pet kategorija obuhvata gotovo tri miliona nepopunjenih radnih mesta širom kontinenta.

Razlike među zemljama: Zdravstvo, prosveta i usluge u deficitu

Potrebe se razlikuju od regiona do regiona. Tehnički radnici su najtraženiji u Nemačkoj, Francuskoj, Austriji, Češkoj i Rumuniji. Sa druge strane, Finska traži znatno više IT stručnjaka, dok je u zemljama poput Švedske, Švajcarske i Norveške prisutan drastičan deficit zdravstvenih radnika usled starenja populacije.

Španija, Portugalija, Malta i Danska u istom periodu beleže izuzetno visoku potražnju za radnicima u sektoru ličnih usluga i ugostiteljstvu.

Starenje stanovništva, odliv radno sposobnih ljudi i nedostatak stručnih zanatlija doveli su evropsku ekonomiju u situaciju u kojoj veštačka inteligencija ne može rešiti ključni problem – jer neko i dalje mora popraviti mašinu, upravljati vozilom ili pružiti zdravstvenu negu.