NEMA POVRATKA NA STARO: Zašto je 2026. godina prelomna za ceo svet?

Dok se svet još oporavlja od pandemije, inflatornih šokova i ratova koji su promenili globalnu ekonomiju, sve više uglednih ekonomista upozorava da se pravi test tek približava. Prema njihovim analizama, 2026. godina mogla bi da bude jedna od ključnih tačaka sredinom decenije, kada će se videti stvarne posledice odluka donetih prethodnih godina.

O tome ne govore anonimni analitičari, već profesori sa Harvarda, nobelovci i bivši glavni ekonomisti MMF-a.

Kenet Rogof: "Sledeći udar dolazi iz državnih budžeta"

Profesor Kenet Rogof, jedan od najuglednijih svetskih ekonomista i bivši glavni ekonomista MMF-a, već duže vreme upozorava da svet ulazi u eru ekstremno visokog javnog duga.

Prema njegovim analizama, problem nije kratkoročna kriza, već činjenica da su se države navikle na zaduživanje bez presedana, dugotrajno visoke kamatne stope, spor ekonomski rast.

Rogof smatra da će se tek sredinom decenije, uključujući 2026. godinu, videti koje države mogu da izdrže taj pritisak, a koje ulaze u ozbiljne fiskalne probleme.

Njegova ključna poruka glasi da sledeća velika ekonomska kriza neće nužno početi u bankama, već u državnim finansijama.

Nuriel Rubini: "Megapretnje se sudaraju sredinom decenije"

Ekonomista Nuriel Rubini, poznat po tome što je predvideo globalnu finansijsku krizu 2008. godine, svet danas opisuje kao sistem pod pritiskom više istovremenih "megapretnji".

Rubini upozorava da se u periodu oko 2026. godine preklapaju visoki dugovi, geopolitičke tenzije, demografski problemi, posledice ubrzanog razvoja veštačke inteligencije, ali i povremeni inflatorni šokovi.

Za razliku od optimističnih prognoza, on tvrdi da svet ne ulazi u period stabilnosti, već u fazu čestih poremećaja, u kojoj će 2026. biti godina ozbiljnog testiranja ekonomija Zapada.

Jozef Stiglic: "Inflacija je suzbijena, ali posledice tek dolaze"

Nobelovac Jozef Stiglic, profesor na Kolumbija univerzitetu, posebno ističe socijalnu dimenziju budućih kriza.

Prema njegovom mišljenju agresivno podizanje kamatnih stopa suzbilo je inflaciju, ali je istovremeno povećalo pritisak na srednju klasu, produbilo nejednakosti i oslabilo socijalne sisteme.

Stiglic upozorava da će se pravi efekti tih politika osetiti sa vremenskim zakašnjenjem, upravo u godinama poput 2026, kada ekonomski rast bude slab, a troškovi života i dalje visoki.

On posebno naglašava rizik od socijalnih i političkih tenzija, što ekonomiju čini još nestabilnijom.

Mohamed El-Erian: "Ulazimo u novu normalnost

Jedan od najcitiranijih ekonomskih komentatora današnjice, Mohamed El-Erian, smatra da se svet već nalazi u tzv. "novoj normalnosti".

Prema njegovim rečima centralne banke imaju sve manje prostora za manevrisanje, tržišta su nervoznija nego ranije, krize dolaze češće, ali u različitim oblicima.

El-Erian ne govori o jednom velikom kolapsu, već o nizu manjih, ali stalnih šokova, koji bi kulminirali sredinom decenije. U tom kontekstu, 2026. vidi kao godinu u kojoj će se jasno razlikovati ekonomski otporne države od onih koje su sistemski slabe.