DA LI STE ZNALI DA ODMOR MOŽE DA VAM PROPADNE ZBOG JEDNOG PAPIRA: Zakon o radu jasno propisuje obaveze zaposlenih i poslodavca

Pravo na godišnji odmor spada u neotuđiva ustavna prava zaposlenih. Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvrđenih opštim aktom ili ugovorom o radu. Međutim, valja znati da ako se ne vodi računa, zbog papirologije zaposleni mogu da ostanu bez godišnjeg odmora 

Pri utvrđivanju dužine godišnjeg odmora radna nedelja se računa kao pet radnih dana, bez obzira na to koliko dana u nedelji se radi kod poslodavca, što praktično znači da godišnji odmor mora da traje barem četiri cele sedmice (uključujući i vikend).

ROK DO KRAJA GODINE

Prema Zakonu o radu godišnji odmor se koristi jednokratno ili u dva ili više delova. Ako zaposleni odmor koristi jednokratno, onda ceo odmor mora da bude iskorišćen u toku kalendarske godine na koju se odnosi. Ukoliko zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno u toku kalendarske godine, a ostatak najkasnije do 30. juna naredne godine. 

S obzirom da prema zakonu poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, on je dužan da vodi računa da se zaposlenom obezbedi odmor u zakonskim rokovima. To znači sledeće: čak i da zaposleni ne podnese zahtev da koristi odmor u onim rokovima koje zakon utvrđuje, poslodavac je svejedno dužan da o tome vodi računa, te da na vreme donese rešenje o korišćenju godišnjeg odmora.

Ukoliko se zaposlenom rešenjem ne obezbedi korišćenje makar prvog dela godišnjeg odmora za tekuću godinu, prvi deo odmora propada. Dakle, nakon isteka kalendarske godine poslodavac više ne može doneti rešenje o prvom delu odmora za tu godinu u narednoj godini.

A osim što vi možete ostati bez odmora i poslodavac može prekršajno da odgovara zbog nepoštovanja zakonskih odredbi o godišnjem odmoru.

Foto: pixabay.com

Izuzetak kod koga prvi deo odmora za kalendarsku godinu ne propada ako se ne iskoristi do kraja te godine je vezan za porodilje. Naime, zaposleni koji nije u celini ili delimično iskoristio godišnji odmor u kalendarskoj godini zbog odsutnosti sa rada zbog korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta – ima pravo da taj odmor iskoristi do 30. juna naredne godine.

NOVČANA NADOKNADA MOGUĆA SAMO U JEDNOM SLUČAJU 

Pravo na plaćeni godišnji odmor spada u neotuđiva ustavna prava zaposlenih u Republici Srbiji. Shodno navedenom, zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti ili zameniti novčanom naknadom, čak ni kada bi zaposleni tako nešto zaista želeo. Izuzetak kada zaposleni može da se odrekne prava na godišnji odmor i kada se godišnji odmor može zameniti novčanom naknadom jeste ukoliko zaposleni usled prestanka radnog odnosa ne iskoristi pripadajući godišnji odmor.

Zakonodavac je time želeo da spreči praksu koja bi se možda pojavila kod određenih poslodavaca, a to je nešto što bi priželjkivali i neki zaposleni, da se daje novac umesto da se obezbedi godišnji odmor. 

Poslodavac je tada dužan da mu isplati naknadu zarade i to u visini prosečne zarade zaposlenog po jednom danu u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora. Poslodavac je dužan da isplati naknadu za neiskorišćeni godišnji odmor najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa.