SRBIJA GODIŠNJE BACI 247.000 TONA JESTIVE HRANE: Banke hrane: Između solidarnosti i održivosti

U svetu se godišnje baci čak preko 1,3 milijarde tona hrane, dok u Srbiji svaki stanovnik godišnje baci između 30 i 40 kilograma potpuno jestive hrane. Prosta računica kaže da u našoj zemlji godišnje na deponijama završi 247.000 tona namirnica koje su, zapravo, mogle da budu upotrebljene. Bacanje hrane sa sobom nosi i loš ekološki uticaj - odlaganje otpada od hrane doprinosi emisiji gasova s efektom staklene bašte, rasipanje resursa (vode, energije) koji su uloženi u njenu proizvodnju.

I dok svet muči muku s ovom vrstom otpada, rešenje je, zapravo, nikad bliže. Banke hrane, koje u nekim evropskim zemljama imaju tradiciju i dužu od pola veka, predstavljaju način kako ovaj problem može da se umanji. Viškovi hrane se distribuiraju socijalno ugroženim grupama, a na taj način se direktno smanjuje i bacanje jestive hrane, dolazi do smanjenja otpada, samim tim i manjeg zagađenja životne sredine.

Foto: Shutterstock/Pormezz

Njihov značaj, dakle, prevazilazi isključivo solidarnu dimenziju. S jedne strane, smanjuju glad i pružaju podršku socijalno ugroženim zajednicama, s druge, doprinose očuvanju životne sredine kroz smanjenje bacanja jestive hrane i emisije gasova s efektom staklene bašte. S ekonomskog aspekta, ovaj koncept omogućava proizvođačima i kompanijama da efikasnije upravljaju viškovima, smanje troškove odlaganja otpada i unaprede odgovorno poslovanje. Istovremeno, banke hrane imaju snažan društveni i obrazovni uticaj jer podstiču solidarnost, volontarizam i razvijaju svest o odgovornom i održivom korišćenju hrane.

Banke hrane postoje u gotovo svim evropskim zemljama i organizovane su kroz međunarodnu mrežu FEBA (European Food Banks Federation), koja povezuje više od 300 banaka hrane u 28 država. U Francuskoj prva banka hrane otvorena je 1984, dok Belgija, Holandija i Italija imaju razvijene nacionalne mreže koje aktivno redistribuiraju hranu. Španija je organizovala Federaciju banaka hrane koja pokriva čitavu zemlju, dok Velika Britanija funkcioniše kroz razvijenu mrežu s više od 1.200 lokacija. U Nemačkoj, organizacija Die Tafeln, osnovana 1993, uspešno povezuje lokalne humanitarne organizacije s donatorima hrane. U regionu, u Srbiji postoji Beogradska banka hrane, a slični koncepti razvijaju se i u drugim zemljama Balkana.
Međutim, da bi ovaj koncept doživeo svoj pun potencijal, potrebno je da se što veći broj kompanija uključi u sistem i tako pokaže ne samo humanost već i odgovornost za zdraviju životnu sredinu.