DA LI NAS MASOVNA POTROŠNJA ZATRPAVA NEKVALITETNIM PROIZVODIMA I OTPADOM: "Crni petak" iz drugog ugla

Ipak, čini se da srpskim potrošačima nisu potrebni isključivo veliki popusti povodom "crnog petka" da bi pokazali svoj apetit za sitnicama. Ekspanzija potrošačkog društva u Srbiji najbolje se ogleda u vrtoglavom uspehu kineske platforme za onlajn trgovinu Temu. Ako je suditi prema dostupnim podacima, ova aplikacija od kada je počela sa radom u Srbiji u maju 2024, beleži neverovatan rast.

Foto: shutterstock_Pixel-Shot

Broj paketa koji mesečno stižu samo preko Pošte Srbije približava se sumi od dva miliona, a isporuku obavljaju još dve kurirske službe. Ovaj podatak pokazuje da se naša potrošnja ubrzava, a postavlja se pitanje može li je zadovoljiti kupovina bespotrebnih i često upitnog kvaliteta stvari.

Nevidljivi rizik masovne kupovine

Ovakav model masovne potrošnje, podstaknut gotovo kompulzivnom kupovinom jeftinih proizvoda, nosi sa sobom rizik nezadovoljavajućeg kvaliteta i bezbednosti. U trci za najnižom cenom, potrošači često ne znaju tačno šta kupuju. Primera radi, u sistemu NEPRO (Nacionalni sistem za brzu razmenu informacija o opasnim proizvodima) postoje brojna upozorenja na proizvode povučene s tržišta Srbije, među kojima i oni namenjeni deci. Tako su nedavno povučene dečje igračke zbog prisustva ftalata, toksičnih omekšivača plastike u prekomernim koncentracijama, koji remete hormonalni sistem ili zbog rizika od gušenja.

Foto: shutterstock_Master1305

Srbija ima kontrolne sisteme na uvoz robe, koja mora biti usklađena sa Zakonom o bezbednosti proizvoda i pratećim propisima. Za pakete koji stižu iz inostranstva postoje kontrole u Srbiji, ali je zbog masovnosti pošiljaka nemoguće izvršiti detaljnu proveru kvaliteta i bezbednosti za svaki pojedinačni paket. Tako paketi prolaze carinski nadzor, dok kontrola kvaliteta i bezbednosti spada u nadležnost sanitarne i drugih inspekcija, koje ne proveravaju svaki pojedinačni paket. Imajući u vidu da samo preko Pošte Srbije mesečno stigne skoro dva miliona Temu paketa, to bi blokiralo uvoz. Kontrola se vrši selektivno, po "principu procene rizika", na osnovu dokumentacije koju je uvoznik (Pošta ili kurirska služba) dužan da priloži ili na osnovu prijave sumnje. To znači da se na takve pošiljke primenjuje blaži režim kontrole nego na robu koja se uvozi u velikim serijama za dalju prodaju, a gde se traže sertifikati, laboratorijski testovi i deklaracije. Temu i Šejn su platforme koje su tu odgovornost prebacile na direktnog prodavca, a krajnji korisnik u Srbiji postaje direktni uvoznik za paket.

Od paketa do otpada

Pored rizika po zdravlje, rast onlajn trgovine ima i negativan uticaj na povećanje količine otpada u Srbiji. Veliki broj paketa sa sitnicama koje često završe u kontejneru nakon kratke upotrebe donosi tone ambalažnog otpada, najčešće plastike, na deponijama. Imajući u vidu da svaki građanin Srbije godišnje već generiše oko 472 kilograma otpada, masovna potrošnja ukazuje na tendenciju porasta proizvodnje otpada.

Foto: shutterstock_Pixel-Shot

Ovo je naročito problematično imajući u vidu da Srbija reciklira oko 15 odsto komunalnog otpada.

Kada kupovina s popularnih onlajn platformi postane svakodnevna navika, podstaknuta reklamom o velikim popustima i neverovatnim ponudama, postavlja se pitanje da li je to kompulzivna kupovina proizvoda koji nam nisu zaista potrebni. Zato bi pre svake onlajn kupovine trebalo razmisliti da li nam je baš taj proizvod neophodan.