ISPOVEST HAŠKOG OSUĐENIKA: Strašna istina o Bratuncu i Srebrenici


IZVOR: G. MITROVIĆ - I. ŽIGIĆ - 12.07.2018 | 09:00


Haški tribunal sakrio je snimak koji dokazuje da smo puštali muslimane da živi i zdravi napuste Srebrenicu. Zločina jeste bilo, ali to nije bio genocid niti planirani odgovor na sve ono što su nama muslimani radili. S druge strane, u Bratuncu i okolini Naser Orić i njegovi ljudi spalili su i opljačkali 140 srpskih sela, pobili između 3.200 i 3.300 ljudi. O tim žrtvama svet ćuti, dok se muslimanske preuveličavaju.

Foto: ST/N. PANČIĆ

Vinko Panudrević, penzionisani general vojske RS i haški osuđenik

Ovako, u danu kad se u Srebrenici održava komemoracija žrtvama jedne strane, svoju ispovest za Srpski telegraf počinje penzionisani general vojske RS i haški osuđenik Vinko Pandurević, koji je sa svojim snagama prvi ušao u Srebrenicu 1995. godine.

STALNO NA UDARU

Kako svedoči naš sagovornik, koji je ceo rat proveo na terenu u istočnom delu BiH, srpska sela su bila neprestano na udaru.

- Posebno su zverski bili zločini u selima Kravica, Bjelovac, Zalazje, Ratkovići, Blječeva... Najveći broj ih je stradao početkom rata, tokom maja, juna i jula 1992, kao i u novembru 1992. i proleće 1993. u kontraofanzivi muslimana kada je Srebrenica proglašena za zaštićenu zonu. Na čelu zločinaca bio je Naser Orić, do njega Zufo Tursunović, poznat kao veliki predratni kriminalac i psihopata - priča Pandurević.

Naš sagovornik objašnjava da je celo srednje Podrinje bilo multietničko, ali da su sela i zaseoci bili podeljeni na srpske i muslimanske.

Foto: Tanjug/AP

23 godine od zločina u Srebrenici

- Muslimani su gotovo sva srpska sela popalili i ljude proterali. Ono što se desilo 1995. u Srebrenici može se smatrati kao reakcija koja je usledila od domaćih ljudi koji su manje-više sve vreme bili na tom području, gde su im i pobijeni najbliži.

Prema Pandurevićevim rečima, od aprila i maja 1993. godine, kada je Srebrenica proglašena za zaštićenu zonu, sve vreme do jula 1995. su muslimanske snage Nasera Orića izlazile van zaštićene zone, upadale u srpska sela i palile, ubijale civile i pljačkale, čineći zverstva kakva se ne mogu ni zamisliti.

S druge strane, Srbi su optuživani i za ono što su učinili i za ono što nisu. To je Pandurević na svojoj koži osetio i u Hagu. Ideja je od početka bila da se na svaki način dokaže da su Srbi počinili genocid nad muslimanima. U tu svrhu izmišljani su lažni svedoci, menjani iskazi, skrivani snimci.

Upravo jedan takav snimak dugo je skrivan zato što pokazuje šta se u stvari dogodilo.

Foto: Tanjug/AP

- Radi se o snimku mog razgovora sa komandantom muslimanske 28. divizije 1995. godine, u jeku borbi uz Srebrenicu. Znajući u kakvom stanju se nalaze ljudi iz te divizije, jer nam je jedan njihov zarobljeni oficir rekao da se ubijaju međusobno, da je opšte rasulo, da su iscrpljeni, bez hrane i vode, pozvao sam komandanta Šemsu Muminovića i predložio da se prekinu borbe.

Prethodno sam mu rekao da svi polože oružje i da će bezbedno biti transportovani gde žele. On je rekao da pustim ove s oružjem, ja sam to odbio. Ispred cevi moje brigade i pred mojim očima je na prolaz koji sam napravio prošlo oko 6.000 iznemoglih vojnika 28. divizije, koji su se domogli opštine Zvornik. Svi oni bili su spaseni živi - kaže Pandurević.

NESMOTRENI SVEDOK

Snimak tog razgovora, koji je haški tužilac krio, jednom prilikom nesmotreni svedok je pomenuo tokom suđenja Pandureviću u Hagu i Tribunal je morao da ga objavi.

- Moja odbrana je dvaput tražila snimak, rekli su da ga nemaju. Međutim, posle iskaza tog svedoka, koji je na suđenju rekao da mu je tužilaštvo pustilo snimak mog razgovora sa Muminovićem, više nisu imali izbora. Kad smo pustili taj snimak u sudnici, sudsko veće je pitalo da li je dobar prevod. Zvanični prevodioci iz kabina kažu: "Da, to je to". Ovo je bio glavni argument da me oslobode za udruženi zločinački poduhvat i genocidne namere - navodi Pandurević.

REAGOVANJA

Dragan Marković Palma, Jedinstvena Srbija

Haški tribunal i sud u Beogradu sudili su onima koji su počinili ratni zločin u Srebrenici, ali ni Haški tribunal ni sudovi u Sarajevu, Zagrebu i Prištini nisu osudili najteže ratne zločince koji su počinili najveće zločine nad srpskim narodom od Drugog svetskog rata

Miodrag Linta, Savez Srba regiona

Nikakav genocid se 1995. nije dogodio u Srebrenici. U pitanju je zločin kakvih je, nažalost, bilo na svim stranama

Čedomir Jovanović, LDP

Foto: Tanjug

Dolazim ovde godinama zbog Bosne, Bošnjaka, mog naroda, zbog naše dece, zbog ljudi

Bakir Izetbegović, član Predsedništva BiH

Srebrenica će zauvek ostati tamna mrlja na obrazu svih onih koji su mogli, a nisu sprečili genocid. Bošnjaci su izdati i od međunarodne zajednice

Redžep Tajip Erdogan, predsednik Turske

U Srebrenici je počinjen genocid i to je bio najsramniji čin koji se dogodio pred očima Evrope

Hronologija

- Napad na Srebrenicu počeo je 6. jula 1995. i završio se pet dana kasnije ulaskom VRS pod komandom generala Ratka Mladića u grad

- Međunarodni sud pravde u Hagu je 2007. doneo presudu kojom masakr u Srebrenici kvalifikuje kao genocid

- Deo presude kojom se konstatuje genocid nije obuhvatio državu Srbiju

- Rezolucije o Srebrenici kojima se potvrđuje ta presuda doneli su parlamenti EU, Kanade, SAD i Australije

- Odlukom Evropskog parlamenta iz 2009, 11. jul je proglašen Danom sećanja na genocid u Srebrenici

- Muslimani od početka licitiraju brojem žrtava, uvećavajući ga iz godine u godinu

- Skupština Srbije usvojila je 2010. deklaraciju kojom se osuđuje zločin nad bošnjačkim stanovništvom Srebrenice jula 1995, ali bez pominjanja reči genocid

- Za događaje u Srebrenici optužene su vođe bosanskih Srba Radovan Karadžić i general Ratko Mladić