KURTI SANJA REPRIZU 1999! PODMUKLI PLAN PRIŠTINE: Hteli bi novo NATO bombardovanje!
IZVOR: Biljana BOJIĆ - 26.12.2022 | 21:00
Suluda ideja premijera lažne države je da izazove sukob Srba i Kfora, a onda i intervenciju Alijanse.
U pohodu na srpski narod na Kosmetu Aljbin Kurti, premijer privremenih prištinskih institucija, više ne bira sredstva. Iza serije incidenata koje naglašeno proizvodi u proteklih mesec dana - od upada u vrtiće preko zaplene vina i hapšenja nedužnih Srba do udara na SPC i jučerašnje fizičke zabrane patrijarhu Porfiriju da uđe na KiM (više na strani 4) krije se zapravo podmukli cilj da veštački izazove sukobe između Srba i međunarodnih predstavnika, pre svega Kfora, te da Srbe i Srbiju uvuče u sukob sa NATO.
Taj konflikt bi, prema suludoj Kurtijevoj zamisli, trebalo da se okonča po scenariju viđenom pre 23 godine, odnosno NATO bombardovanjem.
- Kurti je sve nestrpljiviji i agresivniji. Niko više nema dilemu da je njegov cilj da što pre otme Kosmet i protera preostale Srbe. Zato ovih dana čini sve da realizije suludu nameru da zavadi Srbe i Kfor i izazove scenario iz 1999, odnosno u krajnjoj instanci NATO bombardovanje - priča izvor Republike iz diplomatskih krugova.
Rajić: Katastrofalna greška
Foto: Media centar
Predrag Rajić iz Centra za društvenu stabilnost kaže za Republiku da Kurtijev ultimativni cilj jeste da izazove sukobe na relaciji Srbija-SAD.
- I čini sve što može da izazove rat. On živi u prošlom vremenu, umišlja da je ovo 1999. i želi da se ponovi razarajući vihor s kraja prošloga veka. Ipak, ovog puta je načinio katastrofalnu procenu i njegovi podmukli planovi se neće ostvariti.
ČISTA PROVOKACIJA
U tu svrhu Kurti je upregao, kako objašnjava, i svoja propagandna glasila. Tako su prištinski mediji u nedelju veče objavili sramnu laž da su napad u Zubinom Potoku izveli Srbi, a ne Kurtijevi specijalci i da je napadnuta patrola Kfor. Usledila je hitra reakcija predsednika Srpske liste Gorana Rakića, koji je neistine oštro demantovao.
Foto: Printscreen
U razgovoru za Republiku analitičar Srđan Graovac ukazuje da Kurti od starta želi da dođe do scenarija iz 1999, tačnije da ceo politički zapad ujedini protiv Srbije:
- Zbog toga on tako uporno insistira na tome da na severu KiM Srbi i Rusi sve rade zajedno, da su Srbija i Rusija saveznici, da Beograd nije uveo sankcije jer je saveznik Moskve. Njemu je to od primarnog značaja i nema dileme da on namerno, izazivajući incidente na severu KiM, pokušava da isprovocira sukob između Srba i Kfor.
U najmanju ruku, kako dodaje, da natera Kfor da uklanja srpske barikade ili to prepusti njemu i njegovim paravojnim formacijama:
- Ali, u svakom slučaju, da se te barikade uklanjaju, pa makar i nasilno, nadajući se da to može produbiti sukob na severu KiM, između Srba i međunarodnih predstavnika, da bi isprovocirao njihovu žestoku intervenciju, sličnu onoj kakvu smo preživeli 1999.
I zaista, Kurti je juče uputio pismo Kforu i Euleksu, u kom je zatražio od njih da ga obaveste hoće li preuzeti nešto povodom barikada i kada, a ukoliko tako nešto ne planiraju, da Priština ima detaljan plan kako da ukloni 11 barikada na severu KiM:
- Kfor je tražio neko vreme, a sada ima 11 barikada. Dali smo vremena Kforu upravo zato što se sloboda kretanja s pozicije Kfora smatra osnovnom vrednošću.
NE MOŽE SILOM
Komandant Kfora general-major Anđelo Mikele Ristuči više puta je istakao da barikade ne treba da budu uklonjene silom, već dijalogom i političkim dogovorom.
Nije zanemarljivo ni to što je neposredno pre jučerašnjeg sastanka Kurtija s predstavnicima Kfora i Euleksa objavljeno da je policija tzv. Kosova potpisala ugovor vredan 124.000 evra za iznajmljivanje "teške mehanizacije" od privatne kompanije koja se bavi lomljenjem kamena, ali nije precizirano u koju svrhu bi policija koristila pomenutu mehanizaciju.
MOJ STAV
Milan Krstić, docent Fakulteta političkih nauka:
- Pored većeg angažovanja Kfora, neophodno je da se Zapad jasnije angažuje u slanju poruke Prištini i eventualnom pretnjom o određenim kontramerama ako Kurti i njegove institucije nastave s flagrantnim kršanjima osnovnih ljudskih prava. Zemlje EU koje stoje iza Briselskog sporazuma trebalo bi da pošalju jasnu poruku Prištini.