EKSKLUZIVNO: ISPOVEST KAPETANA DRAGANA IZ HRVATSKOG ZATVORA


IZVOR: M. LJUBIČIĆ - B. KATANIĆ - 06.11.2017 | 09:06


Split, Hrvatska. Zatvorska ćelija tri sa tri. U njoj Dragan Vasiljković (Kapetan Dragan), čovek sa nekoliko imena i još više nadimaka. Legendarni vođa Knindži", specijalac koji je iz Australije došao u Knin da brani Srbe od povampirenih ustaških hordi, osuđen nedavno prvostepeno na 15 godina zatvora. Bez dokaza, kao i obično kada Hrvati sude Srbinu.

Foto: <a href="http://www.profimedia.rs" target="_blank">www.profimedia.rs</a>

Tekst potpisaSamo za Srpski telegraf legendarni vođa "Knindži" otvorio dušu i na deset strana, prokrijumčarenih iz ćelije, rukom pisao o svemu što mu se događalo od devedesetih do danas

Srpski telegraf stupio je sa Kepom u kontakt odmah posle suđenja. Pristao je odmah da za naše čitaoce napiše veliku ispovest. Dugo smo tražili način da te papire, a svojom rukom je ispisao punih deset strana, iznesemo iz njegove ćelije i splitskog zatvora. Konačno, uspeli smo, pred vama su, integralno, sve poruke srpskog vojnika koji vodi grčevitu pravnu borbu protiv države koja ga je unapred osudila, prethodno proteravši 300.000 njegovih sunarodnika sa ognjišta koja su im vekovima pripadala.

USTAŠE SU NAJVEĆE KUKAVICE

Nikada nisam bio odlučniji nego sada. Ovde, u ovom progonu, ne radi se o nekakvim mojim nedelima, već je ovo nastavak etničkog čišćenja i zastrašivanja Srba. Onih malobrojnih Srba koji su još ostali u Hrvatskoj, kao i onih Srba koji možda još razmišljaju da se vrate svojim domovima, iz kojih su proterani, tokom secesionističke ustaške agresije na Jugoslaviju, potpomognute stranim plaćenicima i domaćim izdajnicima ranih devedesetih. Jer ako mogu ovako bezobrazno i bestidno, bez i jednog jedinog nekompromitovanog dokaza, da osude Kapetana Dragana na 15 godina, mogu svakog Srbina na koliko god im se ćefne. Kapetana Dragana, prvog od "knindži", koje su u istoriju kao najhrabriji među hrabrima, oličenje poštovanja vojničkog kodeksa i viteškog ponašanja, ušle na velika vrata i protiv kojih nikada niko prstom nije upro. Ako to mogu prvom "knindži", mogu i svakom Srbinu.

Ne smemo zaboraviti: Ustaše su opasne, ne zato jer se ne boje. Te kukavice se boje i sopstvene senke, upitajte stanovnike Gline. Ustaše su opasne zato što se ničega ne stide, ne znaju šta je sramota. U stanju su da pevaju "Danke Dojčland" i da ne pocrvene. Ništa im nije sveto. Hrvatska je ostala dužna kako meni, tako i u odnosu na 300.000 Srba, koje je prognala sa svojih ognjišta. Dug joj se mora uterati kad-tad! Ali ne smemo ih potcenjivati.

SRBI, BORBA PROTIV FAŠISTA JE NAŠA DUŽNOST

Niko u moju nevinost ne sumnja, pogotovo ne hrvatske sudije, jer su me one upoznale za poslednjih 12 godina još bolje nego većina Srba. Tim zločincima je posebno zadovoljstvo upravo nevin i poštovan Srbin. Zločince oni vrlo lako i brzo oslobađaju. Verovatno jer su im isti moralni standardi i pripadaju istoj pasmini. Nigde u svetu ne postoji tako kriminalizovana institucija pravosuđa kao u Hrvatskoj. To svi Hrvati znaju i ja ne otkrivam ništa novo ovde. Protiv ovakvih fašističkih zlotvora dužnost je ne samo Srbina nego svakog časnog i poštenog čoveka da se bori svim sredstvima i do poslednjeg daha. Ne sumnjajte u moju odlučnost da ću ostatak života, ma gde bio, posvetiti borbi protiv ovakve fašističke nepravde, kao što je ova koja trenutno vlada Hrvatskom.

DRUGI ZATVORENICI ME POŠTUJU

Od trenutka kada me je hrvatska policija preuzela sa aerodroma u Sidneju pa do današnjeg dana ne mogu reći jednu ružnu reč za hrvatsku policiju, zatvorsko osoblje, pa čak ni za hrvatske zatvorenike, s kojima sam bio u kontaktu za poslednjih 27 meseci. Odnos Hrvata (osim medija, političara i sudstva) prema meni je više nego korektan.

Foto: Tanjug/AP

VIŠE "BRANITELJA" NEGO STANOVNIKA

Svaki pošteni Hrvat će vam reći da Hrvatska nije postala ono što su očekivali. Takozvana braniteljska kasta se ubrzano razmnožava i čvrsto drži sve konce. Svake godine ih je sve više, tako da su se na nedavnom prebrojavanju namnožili na preko pola miliona i samo je pitanje vremena pre nego što u Hrvatskoj bude više "branitelja" nego Hrvata. U Hrvatskoj definitivno postoje četiri kategorije Hrvata. Braniteljsku kategoriju smo već pomenuli. Zatim imate desničarske fašiste, oni definitivno drže sudstvo i veliki deo proustaških medija. Personifikacija desničarskog fašizma su Hasanbegović i Bujanac. Zatim imate nešto manju, ali isto tako velikobrojnu kategoriju unikatnu za Hrvatsku, a to su levičarski fašisti. Personifikacija levičarskih fašista se može definisati kroz Stipu Mesića. Ne mogu reći svi, ali "profesionalni branitelji" desničarski i levičarski fašisti, te tri kategorije Hrvata dele zajedničku patološku mržnju prema Srbima. Četvrta kategorija Hrvata su radnička klasa, policajci, zatvorski stražari, zanatlije, medicinsko osoblje... Ljudi koji poštenim radom održavaju egzistenciju.

POBEDIĆU, U TO SAM SIGURAN

U konačnici očekujem apsolutnu pobedu, bez ikakve rezerve. Pravda je možda spora, ali je dostižna. U principu, mi smo već opovrgli apsolutno svaki segment optužbe, odnosno oni nisu uspeli da iznesu niti jedan nekompromitovani dokaz, tako da je osnova naše žalbe da je sudac fašistički zločinac i kriminalac koji uopšte i nije razmatrao dokaze. Mada ja ne očekujem nikakvu pravdu u fašističkoj Hrvatskoj. Ovo je samo forma koja se mora zadovoljiti da bi predmet mogao otići van Hrvatske.

RAZBILI SMO IH NA FRONTU, A ONDA SU ME POVUKLI

Ja sebe doživljavam kao čovek koji je sebe i sve svoje posvetio Srbiji i Srbima u poslednjih četvrt stoleća. Ja sam sigurno jedan od retkih ko je u punoj snazi sa tridesetak godina starosti došao u Srbiju. Imao sam lep avion sa sedam sedišta, prekookeansku jahtu, koju sam dovezao iz Australije. Više para nego što mi je bilo potrebno za održavanje stila života koji sam vodio. Mala avio-kompanija koju sam počeo graditi u Srbiji mi je od samog početka donosila više novaca nego što sam bio u stanju da potrošim. Međutim, poverovao sam da je moje angažovanje u zaštiti mog naroda daleko važnije, tako sam se gotovo preko noći preorijentisao i zamenio uniformu komercijanog pilota vojničkom.

Moje pojavljivanje u Krajini je napravilo neverovatan impakt. Niko tako nešto nije mogao da očekuje. U relativno kratkom periodu, od aprila do jula 1991, dogodio se preporod, situacija na bojištu je okrenuta za 180 stepeni. Kada je izgledalo da su ustaše poražene i da će pre isteka tromesečnog monitoringa koji je nametnula svetska zajednica Hrvatska biti prinuđena da sedne za pregovarački sto, donesena je odluka da se "Knindže" rasformiraju i ja sam, ne svojom voljom, udaljen iz Krajine.

DRŽAVA MI NIJE DALA NI POŠTANSKU MARKICU

Da li sam zadovoljan odnosom oficijelnog Beograda prema meni? Voleo bih da postavite isto pitanje oficijelnom Beogradu. Bilo bi interesantno čuti šta bi imali da kažu. Za poslednjih 12 godina ja od oficijelne Srbije nisam dobio ni poštansku markicu. Nikada me niko zvanično nije upitao da li mi nešto treba, da li posle 12 godina bez plate imam novca za telefon, na primer. Jednom sam zamolio konzula u Australiji da mi odštampa neku hašku presudu koja bi možda imala nekog uticaja u mom slučaju. Mesec dana kasnije sam dobio poruku da za to konzul nema budžet, a koštalo je 25 dolara. Toliko ga je bilo sramota da mi se više nije javio. Šta mislite kako sam se tada osećao. Samo zahvaljujući SPC, ja i moja porodica smo opstali ove godine.

TREBA DA UČIMO OD HRVATA KAKO SE BRINE O VETERANIMA

Novu premijerku pozdravljam i molim je da prekine sa srpskom praksom i tradicijom "brige o veteranima". Neka pogleda malo kako to Hrvati rade, sram nas bilo. Ako joj je mrsko da uči od današnjih Hrvata, može puno toga da nauči od Hrvata iz nedavne prošlosti Josipa Broza Tita. Samo je molim da ne uči to od Srba. Nemojte pogrešno da me shvatite, ne ispostavljam ja račun za moj patriotizam. Sve što sam dao od sebe Srbiji i Srbima je bila moja slobodna i dobra volja. Ja sam od srpskog naroda i moje pravoslavne crkve dobio više i veća priznanja nego što ijedan živ čovek na to ima pravo i jako sam ponosan na Crkvu i svoj narod. Međutim, osećam se apsolutno izdat, prevaren i ostavljen na cedilu.

 

Foto: Tanjug/M. STRMOTIĆ

HRONOLOGIJA

- Kapetan Dragan rođen je 1954. godine u Beogradu

- Sa tri godine smešten je u hraniteljsku porodicu

- Pod imenom Daniel Sneden 1967. otišao je u Australiju

- Posle služenja vojnog roka odlazi kao instruktor u Afriku, pa u Južnu Ameriku

- Nakon proglašenja nezavisnosti Hrvatske odlazi u Krajinu

- Formira u Kninu specijalne jedinice "Knindže", radi i na obuci pripadnika Vojske Krajine

- Po završetku rata dolazi u Srbiju, a zatim 2004. odlazi u Pert, gde ga čeka poternica Hrvatske

- U pritvoru u Australiji je od januara 2006.

- U februaru 2009. njegova žalba protiv izručenja Hrvatskoj odbačena je na federalnom sudu Australije

- Isti sud nekoliko meseci kasnije zaključuje da ne bi imao pošteno suđenje u Hrvatskoj i naređuje njegovo oslobađanje

- Izašao je iz pritvora, sledi nekoliko žalbi i kontražalbi u postupku izručenja, za to vreme on nestaje bez traga

- Pronalaze ga i hapse 12. maja 2010, nakon 43 dana u bekstvu

- Izručen je Hrvatskoj u junu 2015. godine, prebačen u pritvor u Splitu

- Suđenje je počelo u septembru 2016, 26. septembra ove godine osuđen prvostepeno na 15 godina zatvora

- U pritvoru, u kom je u Australiji i Hrvatskoj proveo 12 godina, čeka okončanje žalbenog postupka