EKSKLUZIVNI DOKUMENT O VELEIZDAJI: Vuk molio Putina da podrži nezavisno Kosovo!


IZVOR: E. S. T. - 27.07.2019 | 09:00


Vuk Jeremić tražio je od ruskog predsednika Vladimira Putina da Rusija ne čini ništa po pitanju Kosova, te po nalogu tadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića tražio je da Moskva ne bude prepreka kosovskoj nezavisnosti! Srpski telegraf došao je do dokumenta koji su sačinile ruske obaveštajne službe, a u kom se navodi Jeremićevo zalaganje da se Moskva ne protivi namerama Zapada.

Foto: Tanjug/AP/Tanjug/M. MARKOVIĆ/Z. ŽESTIĆ

Foto: Ilustracija

U dokumentu o sastanku koji je održan 28. novembra 2005. precizira se da je Jeremić u Rusiju došao kao Tadićev izaslanik sa molbom za šefa Kremlja da Rusija u Ujedinjenim nacijama ne stavlja veto na odluke koje vode u pravcu kosovske nezavisnosti, koju je Priština i realizovala tri godine kasnije.

LIČNI INTERESI

U razgovoru sa Georgijem Poltavčenkom, specijalnim predstavnikom predsednika Rusije za centralni federalni okrug, Jeremić je posebno naglasio da bi svako protivljenje i veto vezano za Kosovo značilo destabilizaciju Balkana, ali i jačanje nacionalistički orijentisanih političara.

Prema navodima iz izveštaja, Jeremić je Rusima rekao i da bi "neadekvatan pristup" Moskve mogao da košta "karijere svakog srpskog političara".

Foto: Srpski telegraf

Dokument koji su sačinile ruske obaveštajne službe

Tadašnji savetnik za međunarodne odnose i šef spoljnopolitičkog tima predsednika Srbije rekao je i da Tadić neće pozdraviti hipotetičku mogućnost Rusije da koristi pravo veta na glasanje u Savetu bezbednosti UN o nezavisnosti Kosova.

Ruski izveštaj o razgovoru sa Jeremićem čuva se i danas u arhivi ruskog predsednika, a izvori Srpskog telegrafa navode da je ovaj dokument dostavljen i srpskoj strani, preciznije Borisu Tadiću, i to 8. decembra 2005, desetak dana posle sastanka.

Vuk Jeremić i Boris Tadić do zaključenja broja nisu odgovorili na pitanje zašto su od Putina tražili da Rusija ne koristi veto u Ujedinjenim nacijama.

Foto: Tanjug/AP

Vladimir Putin

RUSKI IZVEŠTAJ

U tekstu dokumenta, koji je na zahtev Srpskog telegrafa uradila Akademija Oksford, licencirana za profesionalne prevodilačke usluge, osim ovog, iznosi se još detalja o sastanku Jeremića i Poltavčenka, koje prenosimo u originalu. U jednom delu Rusi prenose doslovce razgovor Jeremića i Poltavčenka, a u drugom svoje zaključke o naglom zaokretu srpske politike i tome da uticaj na predsednika Tadića ima prozapadno okruženje koje je već spremilo dogovoren scenario za rešenje Kosova:

Putinov prijatelj i oficir KGB

- Georgi Poltavčenko je bivši oficir obaveštajne službe KGB

- Više od tri decenije je blizak prijatelj Vladimira Putina, a njihovo prijateljstvo datira iz vremena kada su obojica bili deo ruske obaveštajne službe

- Bio na čelu finansijske policije i dogurao do čina general-lajtnanta

- U vreme Borisa Jeljcina 1999. dobija prvu ambasadorsku funkciju

- Od dolaska Putina na vlast, Poltavčenko je 11 godina bio predsednikov predstavnik za centralni okrug Rusije

- Na predlog Medvedeva, 2011. izabran za guvernera Sankt Peterburga

- U Poltavčenkovoj biografiji ističe se da je posvećen pravoslavlju i pomaganju crkvama i manastirima

- Na sastanku održanom 28. novembra 2005. godine viši savetnik predsednika Republike Srbije Vuk Jeremić preneo je poruku predsednika Borisa Tadića opunomoćniku Rusije u centralnom federalnom okrugu G. S. Poltavčenku. Tokom besede razgovarano je o situaciji u Srbiji, rusko-srpskim odnosima, važnosti kulturnih veza u kontekstu jačanja rusko-srpskog prijateljstva.

Prema Jeremićevim rečima, glavni cilj njegove posete bio je da se stav predsednika Tadića o kosovskom problemu prezentuje ruskoj strani, a Jeremić je sa zadovoljstvom primetio da je ovaj problem bio u središtu pažnje nedavnog sastanka predsednika dveju strana. Sa očiglednim zadovoljstvom citirao je reči V. Putina komentarišući razliku u pristupima "svetske zajednice" prema problemima srpskih i albanskih izbeglica.

Jeremić je naglasio da je kosovski problem najviše bolan za Srbe, a neadekvatan pristup tome može koštati karijere svakog srpskog političara.

Pozivajući se na svog predsednika, on je rekao da B. Tadić neće pozdraviti hipotetičku mogućnost Rusije da koristi pravo veta na glasanje u Savetu bezbednosti UN o nezavisnosti Kosova. On je naglasio da takav potez Rusije procenjuje kao neverovatan i ne u skladu s ruskim interesima, a koji bi doprineo produbljivanju krize na Balkanu i rastućoj popularnosti ekstremnih nacionalista u Srbiji.

Jeremić smatra da je dosledan rad Rusije u okvirima takozvane kontakt grupe konstruktivniji.

A OVO JE VUK PRIČAO ZA JAVNOST

Kao ministar spoljnih poslova Jeremić je ima dva lica, jedno za javnost, dugo za sagovornike iza kulisa. Ovo je deo izjava koje su bile namenjene srpskoj javnosti:

Srbija neće pretiti vojnom akcijom na Kosovu iako bi proglašavanje nezavisnosti pokrajine moglo otvoriti Pandorinu kutiju bezbednosnih problema na Balkanu (2007)

Članstvo u UN i OEBS dva su testa poštovanja suvereniteta. Članstvo u ovim organizacijama, u ova dva stuba međunarodnog sistema, predstavlja znak pripadanja zajednici suverenih naroda. Srbija je takva nacija, a Kosovo to nikada neće biti (2008)

NATO izgubio poverenje Beograda zbog formiranja kosovskih bezbednosnih snaga, izjavio ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić (2009)

U ovom trenutku naši odnosi bliži sa Rusijom nego sa SAD jer između nas i Rusije ne postoji nijedno otvoreno pitanje, dok s Vašingtonom imamo neslaganje kada je reč o budućem statusu Kosova i Metohije (2009)

Za razliku od Prištine, mi ovde iza sebe nemamo supersilu, nemamo nekoga ko je u stanju da ponudi veliku finansijsku pomoć ili zapreti ukidanjem privilegija i preferencijala. To nije ravnopravna borba i iz nje verovatno nećemo moći da izađemo bez ijedne ogrebotine, bez ijednog novog priznanja Kosova (2010)

Srbija neće priznati nezavisnost Kosova. Pozivam Skupštinu UN da aklamacijom usvoji rezoluciju koju je Srbija podnela zajedno sa Evropskom unijom (2010)

Prema tome, može se pretpostaviti da je prozapadno okruženje B. Tadića ozbiljno zabrinuto zbog toga što uspostavljanje rusko-srpskih odnosa može izazvati snažnu reakciju SAD. Osim toga, takav zahtev znači da ovde ne samo da su spremni na značajne ustupke u rešavanju kosovskog problema već postoje i dogovoreni scenariji sa Zapadom za razvoj situacije.

Jeremić je napomenuo da Tadić nije zadovoljan radom ambasadora Srbije i Crne Gore u Moskvi M. Roćena i u Beogradu mu se traži zamena. Prema sporazumima između vlada savezne države ambasador u Rusiji mora biti Crnogorac (njegov zamenik - Srbin) - piše u izveštaju.

ŠTA SU OTKRILA DOKUMENTA VIKILIKSA

Bez talasanja oko kosovske nezavisnosti

U dokumentima koje je objavio Vikiliks navodi se da je bivši šef srpske diplomatije obećao da Srbija neće mnogo talasati oko osporavanja kosovske nezavisnosti. To obećanje dao je Kondolizi Rajs, bivšoj državnoj sekretarki SAD, tokom susreta koji su imali u Vašingtonu 2008. godine

U depešama koje je obelodanio Vikiliks postoji i dokument iz kojeg se vidi da Jeremić bez dlake na jeziku Rajsovoj pričao o izdaji Kosova, navodeći da je Tadić dobio izbore zahvaljujući priči o Kosovu, da je pitanje sudu samo zbog toga i postavljeno, te da režim u Beogradu interesuju evroatlantske integracije (ulazak Srbije u EU i NATO)

U službi Podeste i Hilari Klinton

Vikiliks je objavio dokumenta pod nazivom "Podesta mejls", po kojima je Jeremić još od 2013. godine u kontaktu sa glavnim ljudima iz okruženja Hilari Klinton.

Iz ovih i-mejlova vidi se da je Jeremić molio za susret sa Podestom i nudimo mu poslovnu saradnju. U prepisci je naveo da se divi Podestinom radu, a nudio je svoje usluge pomoći Hilari Klinton u predsedničkoj kampanji.

Posebno je zanimljivo da je bivši predsednik Skupštine UN naveo u prepisci sa Podestom da je bio "ključni lider u pokretu protiv Slobodana Miloševića", iako se tada nije aktivno bavio politikom.

Ode Kosovo, sve pohvale za reakciju

U depeši objavljenoj na Vikiliksu 11. maja detaljno se prepričava razgovor koji je Jeremić imao sa tadašnjom ambasadorkom SAD Meri Vorlik. Kako se navodi, Jeremić je preneo stav da će Beograd tragati za rešenjem koje je "manje ponižavajuće" za Srbiju, što podrazumeva i nastavak insistiranja da Kosovo može da učestvuje na međunarodnim forumima samo zajedno sa predstavnikom UN. U razgovoru sa ambasadorkom naglasio je da je način na koji je Beograd reagovao na jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova prekretnica u istoriji jer je to prvi put za 600 godina da se u regionu odgovara pravnim i diplomatskim sredstvima, a ne oružjem.