Naša koža je svakodnevno na udaru minimum 500 hemikalija iz šampona, ruževa, lakova za nokte, krema, dezodoranasa, parfema, a mnoge od njih su opasne po zdravlje.
Da se ne bi brzo ubuđali, da bi duže trajali, sprečavali znojenje, lepo mirisali, bili mekši, bolje se razmazivali, izbeljivali zube i lepo penili, proizvođači u kozmetičke proizvode stavljaju na desetine hemikalija. Farmaceuti tvrde da je od oko 3.000 jedinjenja koja se koriste u kozmetičkoj industriji, više od 800 otrovno, a smatra se da više od 80 odsto tih materija nije do kraja ispitano.
Vukosava Stevanović iz Apotekarskog jezgra objašnjava da kozmetika ne bi smela da ima nijednu štetnu supstancu.
- Lekovima se dozvoljava da imaju neko štetno dejstvo jer se koriste ograničen broj dana, ali kozmetika koja se koristi svakog dana ne bi smela da ima nijedno. Ako u salonima stavljaju strogo zabranjeni botulin u kozmetiku, a nije dozvoljen ni u lekovima, o čemu onda pričamo - kaže Stevanovićeva.
Ona objašnjava da su ftalati koji se nalaze u raznim proizvodima u Evropi zabranjeni, ali da inspekcije kod nas ne pregledaju sastav proizvoda, nego samo njegovu zdravstvenu bezbednost.
- Dodaci u sapunima nisu zabranjeni, ali se zna da su štetni. U reklamama kažu "koža ga dobro apsorbuje", sapun je deterdžent i koža ne sme da ga upije jer se mnogi od njih prave od nafte i zagađuju i čoveka i okolinu. Veliki je znak pitanja šta se sve nalazi u kozmetici, a čak i ako hoćemo da se zaštitimo, to je teško jer se, na primer, ti ftalati kriju pod više desetina naziva i, bez ogromnog znanja iz hemije, nije ih moguće prepoznati na bočici - kaže Stevanovićeva.