(FOTO) SVA ČUDA MILEŠEVE! Svetinja na tromeđi JE BISER SRPSKE VERE I KULTURE!


IZVOR: TAMARA BUJIŠIĆ - 01.05.2021 | 04:30


U manastiru se čuva ruka Svetog Save, ali i njegov čudotvorni žezal (štap), a duh svetitelja i danas nadahnjuje, otkriva vladika mileševski Atanasije Rakita

Foto: Privatna arhiva

Vekovima jedinstvena svetinja Manastir Mileševa drži na okupu tri kulture i tri naroda. Upravo činjenica da se Mileševska eparhija prostire na tromeđi (Srbija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina) čini ovu svetinju drugačijom od ostalih, a o isceliteljskim moćima koje se vezuju za sam Manastir Mileševu, kao i za Svetog Savu, pričali su svi, pa i narodi drugih vera.

Pored toga što manastir krasi najpoznatija freska "Belog anđela", koja predstavlja jedno od najvećih bogatstava, kako srpske tako i evropske kulture, Mileševa se može pohvaliti i brojnim drugim obeležjima.

SPASENA OD OGNJA

- Ne znam koliko ste o tome znali do sada, ali Mileševa je građena kao grobna crkva Svetog Save. On je svakodnevno nadgledao njenu izgradnju i freskopisanje. Dakle, ona je u celosti sagrađena po želji Svetog Save, zato Mileševa i danas odiše svojom neprolaznom lepotom. Turci jesu spalili mošti Svetog Save, ali Sveti Sava nikada nije otišao iz Mileševe - priča za Srpski telegraf vladika mileševski Atanasije Rakita. POGLEDAJ GALERIJU

Dodaje da se prisustvo duha Svetog Save i dan-danas oseća i da je upravo on pomogao da vernici SPC u Crnoj Gori pobede bezbožničku vlast. Vladika ističe i posebnost mesta nazvanih Savin lakat i Savina voda.

- Svetački kult Save je smetao Turcima jer su i lokalni muslimani verovali u isceliteljsku moć njegovih moštiju. Vekovima je srpski narod ispredao brojne legende o svom omiljenom svetitelju i te legende su i danas žive i naročito su prisutne u prijepoljskom i pljevaljskom kraju. Jedna od legendi kaže da, kada grešan čovek priđe Savinoj vodi, ona prestaje da teče iz malog stenovitog otvora.

Država da pomogne proslavu jubileja

Vladika Atanasije kaže da je eparhija imala mnogo planova u vezi sa 800 godina postojanja, ali da moraju da ih koriguju zbog pandemije korone.
- Skrećemo pažnju javnosti da je ovaj jubilej saborni zadatak celog srpskog naroda i da crkva i država treba zajedno da se potrude da bude obeležen što svečanije i u duhu mileševske tradicije. Prema našem mišljenju, potrebno je bez oklevanja posvetiti se uređivanju okoline i puta koji vodi do Manastira Mileševe, kao i korita reke Mileševke. Eparhija će nastaviti da čini sve što je u njenoj moći da jubilej dostojanstveno obeležimo, ali svakako očekujemo i pomoć od države - napominje vladika.

Leva ruka Svetog Save, koja je čudom spasena od spaljivanja na Vračaru, čuva se i danas u Manastiru Mileševi, mada je bilo nekih naznaka da će biti prebačena u Manastir Svete Trojice u Pljevljima.

BOŽJI BLAGOSLOV

- Ruka je u Mileševu doneta pre desetak godina iz Manastira Svete Trojice, gde je brižno čuvana više stotina godina. Trojički kaluđeri su ovu ruku otkupili od Sinan paše i sačuvali je do naših dana. Dali su za nju sve blago koje su imali. Sada je u Mileševi zato što je tu bezbednija - otkriva vladika.

On podseća da se, pored ruke, u manastiru nalazi i čudotvorni žezal (štap) Svetog Save.

- U Crkvi Svete Trojice u Pljevljima, koja je takođe pod Mileševskom eparhijom, nalazi se i kivot ovog svetitelja, a obe svetinje su trojički kaluđeri otkupili od Sinan paše. Nadaleko je poznato da žezal i kivot Svetog Save imaju isceliteljske moći, o čemu su pisali čak i srednjovekovni putopisci. Ove relikvije su veliki božji blagoslov za celu našu eparhiju.

Vladika ističe da je freska "Belog anđela" jedno od najlepših umetničkih ostvarenja u svetu.

- Ona je deo kompozicije "Mironosice na Hristovom grobu" i uloga Belog anđela je u tome što najavljuje vaskrsenje Hristovo, kako onda tako i sada. Ono je postalo zaštitni znak, ne samo Mileševe već i cele Mileševske eparhije, koja se nalazi pod krilima Belog anđela.

Vaskršnja poruka vladike Atanasija

- Pozvao bih sve da i ove godine praznik Vaskrsenja Hristovog doživimo i proslavimo u punoći kako bismo od tog najkrupnijeg i najznačajnijeg istorijskog događaja imali što više koristi. Ponirući u tajnu Hristove ljubavi, pokazane u njegovom stradanju za nas, izražavamo našu zahvalnost Gospodu za njegovu žrtvu, ali, slično Mironosicama i apostolima Hristovim, koji su se prvi obradovali Hristovoj pobedi nad smrću i Hristovom Vaskrsenju, i mi se radujemo tom događaju i lično postajemo njegovi učesnici, ozareni onom istom svetlošću i radošću Vaskrsa, i svoj mučni život, koji smo sami zatrovali grehom i komplikovali, doživljavamo na potpuno nov način, crpeći snagu iz Vaskrsenja Hristovog, praštamo jedni drugima, ispunjavamo se ljubavlju i životu se radujemo... Zato iz dubine duše pozdravljam sve tim najradosnijim i najvedrijim pozdravom: Hristos Vaskrse - Vaistinu Vaskrse!